Sewen

Uvik san vidija samo pola duge,
A brate i meni svašta pada na pamet.
Neki se tragovi vuku od stare Juge.
Čuja san da će Vlada uvest namet!

Mislin da će sve gore šta se vrimena tiče,
Jesmo zaslužili svako novo zlo?!
Sve moje želje ninašta ne liče.
Smijem se, šta ću, barem imam to!

Odreka san se auta, ekologija teška.
Odnedavno više i službeno nemam vjeru.
Dok su svi bili u livelu, kod mene greška.
Barem sam poseban nebitno u kom smjeru.

Kažu da uvik pođen od sebe, da ne radin drugom šta nebi sebi.
Pa se naježim pa me zazebe, čak i od takvih misli odj...

Dvojica "ja" na jednom mistu, potpuna katastrofa bi znan bila.
U najmanju ruku bi dobija cistu, a ta se nebi osušila.

Da mi je nać nekoga ka ja pa da se onako luđački svadimo,
Pita bi svit prije neg bi sta šta to skupa radimo...

Zato neću nikad od sebe poć već ću se sakrit al da me ne traže.
I ko god da zove, neću mu doć, samom mi je najdraže.

Kad san prvi put proćirija na vrata, sta san ka ukopan,
A Ti si reka, sidi, dobar ti dan...
Kako ti je ime.... I zapamtija si ga u čas.
Svima si zna ime, miljunima nas...

I nisan prista dolazit više,
Jednom si mi prilikom reka -
Bija si prazan, a sad si pun i ko zna šta je još u životu čeka!

I uvik si spominja da ima jedan veći od Tebe, da te On samo vodi...
E moj Nenade, eto i tebe sad na zasluženoj slobodi.

Ma tija san te još vidit kad dođem doma, da mi izmamiš smij!
Nisi ti Lazar pa da se vratiš i nisi učinija nikakvi grij,
Samo je došlo tvoje vrime za partit...
Svi ćemo i nećemo se više vratit...

Ponija san bocu vode spliske, da me spasi
Guc po guc, da mi ovu čežnju ne ugasi.
A kažu voda ka voda, ma vrati ti boju kad si smeđ,
A da ne govorin kako ti ublaži žeđ.

Ponija san bocu vode iz špine, neću je popit,
Neka je u borši, a već se počela i toplit.
I trajat će mi dok se ne vratin po novu vodu.
Najrađe bi spliskoj vodi napisa i zapiva odu.

Svaki put kad oden, triba mi sedmica da se stivan,
I onda mi legne plaća pa znan zašto izbivan.
Navikne čovik al doma se sve poništi bez greške.
A predamnom titraju opet godine teške...

Nikad se nisan ženija,
Ni za jednom okrenija.
A bilo je ponuda trista
Iz vanka i iz mista.

Obaša po san svita
Al doma san priko lita.
Ko more živit bez mora,
Život je pupa i kora.

Ja san i galeb i vuk,
Uje i peršin i luk.
Al zauvik osta san sam
Ja nikom ne pripadam.

Aj, jednom san se zajubija...
I onda san srce ubija.
Bolje je samovat sritan
Nego udvoje nebitan...

Što smjeraš živote samnom ovih dana?!
Tražio sam lastavicu, al ti si obična vrana.
Što me mučiš u zadnje vrijeme i gaziš?!
Želim žestoki sex, a ti se samo maziš!

Koja nevjerica u svakom pokretu kojim se makneš!?
Želio bih da me makar šutnjom dotakneš!
Gledaj me, ne ignoriraj moje vapaje iz kuta.
Čovjek kao ja, nije sposoban više da luta...

Ja sam ko ljiljan bijeli, cvatem za sreću.
Preuzimam glavnu ulogu, sporedne neću.
Al ovih dana, kao da klečim pred svima...
Mora da je tjeskoba, mora da je zima...