Sewen

Ponija san bocu vode spliske, da me spasi
Guc po guc, da mi ovu čežnju ne ugasi.
A kažu voda ka voda, ma vrati ti boju kad si smeđ,
A da ne govorin kako ti ublaži žeđ.

Ponija san bocu vode iz špine, neću je popit,
Neka je u borši, a već se počela i toplit.
I trajat će mi dok se ne vratin po novu vodu.
Najrađe bi spliskoj vodi napisa i zapiva odu.

Svaki put kad oden, triba mi sedmica da se stivan,
I onda mi legne plaća pa znan zašto izbivan.
Navikne čovik al doma se sve poništi bez greške.
A predamnom titraju opet godine teške...