Kad san prvi put proćirija na vrata, sta san ka ukopan,
A Ti si reka, sidi, dobar ti dan...
Kako ti je ime.... I zapamtija si ga u čas.
Svima si zna ime, miljunima nas...
I nisan prista dolazit više,
Jednom si mi prilikom reka -
Bija si prazan, a sad si pun i ko zna šta je još u životu čeka!
I uvik si spominja da ima jedan veći od Tebe, da te On samo vodi...
E moj Nenade, eto i tebe sad na zasluženoj slobodi.
Ma tija san te još vidit kad dođem doma, da mi izmamiš smij!
Nisi ti Lazar pa da se vratiš i nisi učinija nikakvi grij,
Samo je došlo tvoje vrime za partit...
Svi ćemo i nećemo se više vratit...
Post je objavljen 17.02.2024. u 08:50 sati.