Sewen

Opet u Škveru tuga grada,
Ni blues se ne čuje sada.
Istrošeni robovi bez plaće
A tobože dat će...

Škverska djeca gledaju u vis
Ne govore, a gomilaju bis
Ne znaju plakat nit se smijat
Na špakeru nema šta ugrijat...

Sramiš li se vrli gazda,
Za tebe je samo brazda
I konj nekad bar zarže
Tebe neki tvoji drže...

Brzo prebolim i to me spasi.
Da mi se svjetlo ne ugasi.
Jer što si stariji, to si jači,
I čovjek ti sve manje znači...

Jučer sam dobio elektronsku poštu.
Sva snaga vina, počiva u moštu.
Ti nikad nećeš znati dal je pitko,
Jer ti si za mene, nitko...

Nisam za komedije nit sam za drame
Dobro je, ne želim nit dajem rame.
Ne trošim energiju na tebe više.
Spremam se ljeto zamjeniti za kiše!

Opet sam te čekao ko obezglavljeni vjetar.
U tragovima bijesa sam okončao dan.
I rekao sam sebi, od danas ni milimetar!
Od danas sam se pustio biti zatrovan.

Čovjek kad prokocka šansu za dobitak,
A tebi sam za divno čudo dao dvije.
Od bijesa se pogubi, zaboravi na užitak,
I ne zna kako, ni zbog čega, a ni gdje...

Uveli cvijet...
Takav je svijet koji nas spaja.
Nema tu sjaja, tamnica mrka,
I samo frka koja nam je bliska...
Pa stiska...

Nisi bio tu, a ja nisam ni pitao,
Gdje si mi sakrio osmjeh?
Uvijek petkom sumiram proživljeno
I sve je manje različitijih dana.
Ko ptica kad krila spremi u sebe,
Tako sam vratio sve svoje prozore.
I ne vidim mraka sve dok sam u mraku
Samo osjećam uvrede svoje samoće.
Kroz beskraj mi beskonačnost klizi
I ja sam svjestan da će sve ovo jednom stati.
Pokušavam umiriti melodramu s čela
Da otkriju moje čežnje tek kad vječnosti se dam...

Na konto tih prošlih dana
Triba bi moć sa tebon sist.
Lipi je friž di bila je rana
I ja sam iz svega izaša čist.

Ovo sam sto puti proša
Di odem, opet me prati...
Ne gledam na vrimena loša
Jer ne dam da me uvati...

Zato ti imam potribu reć
U osmi misec ne pališ peć.
Sad maestral triba da zapuše
Da makne prašinu sa duše.

Zaminili smo cukar za sol
Zaminili sriću za bol.
Zato dok je bonaca, ne diraj
U miru gledaj u smiraj.

Prodajem iznošen dres
A nisam još za lijes.
Nisam još slavan ko Messi
Al isto pare ponesi.

Prodajem čarape, nošene
Patike livadom rošene.
Nisam još kao Ronaldo
Malo mi u minusu saldo.

Nosim sandale s pazara
Lani mi kupila stara
Al vridit će, ljudi vele
Jednom ću bit ko Pele.

Prodat ću album s igračima
A tu sam među najjačima.
Imat ću i ja miliona
I bit ko Maradona.

Jednom će dječački san
Bit jasan ko dobar dan.
Živim ga, nek smiju se svi,
Iako ću skoro pedeset i tri.

U svom okruženju ona je kraljica stila
Ona je podatna, ona je tako mila.
Al pri malo boljem svjetlu
Ona samo drži metlu

Za njom uzdišu teške oči
škvera
I gledaju kad će i iz kojeg smjera
Ona je svjesna da je samo meta
Al nju to ne smeta

Boginja bez krune hoda
Moj naklon skoro do poda.
Možda zaslužuje više
Al slabo je vidim zbog kiše.

Ona se skida za sitno
Skida za nebitno...
Mekog srca ubojica
Al je samo čistačica.

Noć je sredila još jedan dan!
Zašto sam baš ja izabran,
Da zaključavam ovu dekadu?!
Znam da sam sam u gradu!

Ljudi troše odmore na skitanja.
A iznad mene opet česta pitanja.
Kakva je smisao nadati se snažno,
Kad ništa više za mene nije važno?

Svi smo mi isti kad izgubimo boj.
Izbacujem iz sebe stres i nespokoj!
Ma hoću dalje, a za ovu ogrebotinu,
Ne marim više jer imam ih stotinu!

Zatvoren sam previše, ne virujem nikom,
Pa po mistu šetam s tvojom slikom .
Držin je u žepu da niko ne vidi,
Šta srce štrukaje, ka naranču cidi.

Zima mi je srcu, čime da ga zgrije,
Umivan se cvićem, a cvitnica nije.
Oćeš li pripoznat dušu šta te čeka
Dok od nje ne bude samo jeka...

Gori visoko, di sunce digod zapne,
Ostavija san srce kucat kraj kapele.
Kad oblak prikine žegu i na zid kapne
Hodat ću bos, a tebi dati ću cipele.

Čas si gori, čas si doli,
Čas te voli pa ne voli,
Igra živaca me troši
I ta pamet od kokoši.

Oduzme te kada jubiš,
Nisi spreman kad izgubiš.
I još bi se tija svetit,
A čovik si za poželit.

O jubavi, ko te stuka,
Od tebe mi samo muka.
Pa me stišće pa me grata
Nema mira posli rata.

Sad je tako, sad san snervan,
Nisan pija pa san žedan.
Triba ka čovik pribolit
Jer znan da ću opet volit.

Noćas sam te lagao, drugi put.
Jer drugi put sam na tebe ljut.
Znam nije mi trebalo to priznanje.
Al ti si me doveo u ovakvo stanje.

Izbjegavam ti pogled jer mi je žao.
Ne znam tko je od nas niže pao.
Znam nije to ljudski, nije ni časno,
Oprostimo jedan drugom jer nije kasno.

Svatko zasluži patnju, al i treću sreću
Ako se ne naljutim, ponoviti neću.
Al ljutnja je izazov, ti me testiraš tako
Idemo lakše jer i meni nije lako.

Ne radim ništa nit imam plan,
Nekako sam živ, a umoran.
Nešto sam morao, a nešto sam htio
I nisam bio žedan kada sam pio.

Od malih nogu na Nju nas uče
Al smješno je kako nas Ona razvuče.
Uvijek je više suza na duši,
Što više gradiš, više se sruši.

Loše sam društvo, al boli tišina
Svaki mi dan je ko nagazna mina.
Čekam da vrijeme učini svoje.
Al pitam se od srca, što ostalo je?..

Nisam u dobre s njim
Najslanijim
Uzeja mi par od sjene
Al je do mene, uvik je do mene...

Nisam u dobre s njim
Ledenim.
Ode moji snovi parte
Nestali su ka da su od karte.

A duša mi neda mira
I melodiju tišine zasvira
Pa preko reda
Opet me moru preda...

Sanja sam da volim
I bilo je lito prevruće.
Kraj Vruje se morem solim
Tu sam ka kod kuće.

Doša je drveni kaić
Takvi je danas ritko
Možda će opet naić
I srest ćemo se u plitko.

Neš ti ovakvog mornara
Bez plana na more kreće.
Ova tintara stara
Doć pameti nikad neće.

A more bistro me mami
Možda me na dnu čeka.
Sanja sam da smo sami...
E da sam barem rijeka...

Tako sam umišljen i bahat
Težak ko lokum rahat.
Ide mi, ostavljam takav dojam
I sve u jednolično bojam.

Vikao sam i opet vičem
Kao korov iz kamena ničem
Tražim svoj put ranjen neznanjem.
Stopljen poimanjem.

Volio bih da sam bagrem jedan
I da sam do kraja predan.
Svojoj sili, svojoj slatkoj muci
Pojeli je vuci...

Idemo s maskom u dan što tjera
Što me šiba sa četiri smjera.
Bez slabosti, umišljen i bahat,
Težak ko lokum rahat.