Sewen

Možemo li zaboraviti laž
Ili je prešutjeti bar.
Jer sve će to u radni staž
Svejedno bit ćeš star.

Možemo li oprostiti bol
I samo odmahnuti rukom,
Sad kad tuga drži monopol
A sreću smatramo vukom.

Ako je vrijedilo išta od prije
Ako još ima fantazije
Neka se loši dani potroše
Nek se zaboravi sve ono loše

Kad shvatiš da za grijeh trebaš dvoje
Lakše se povući zaboravljeno moje.

Može li milost da nas spasi
Mislim da neće, od samoće.
Kada se ljubav jednom ugasi
Samo nas strahovi hoće.