CRTICA U VRIMENU
Neš mi virovat
Ma ova me nevera sitila na tebe! Sitila me na nas! Munje i gromi, Ka da tiraju svu sparinu naprid, I vidin kako se cipaju bili oblaci, Kako postaju škuri, Ka da ih je bolest uvatila. Stidljivo, ali sigurno Velike kapi kiše padaju na tle, I ka da je pet, šest dovoljno Da popliva cila cesta... Ovi se vitar komeša, Kovitla papiriće, Ka da me uči znat, šta znači - sve je otišlo u vitar! Miriše zemlja i kamen, Miriše asfalt i ulje, Mirišu fragmenti prošlosti! A ja više ne znan Jel san to pisa o vrimenu Ili o nama... |
< | travanj, 2015 | > | ||||
P | U | S | Č | P | S | N |
1 | 2 | 3 | 4 | 5 | ||
6 | 7 | 8 | 9 | 10 | 11 | 12 |
13 | 14 | 15 | 16 | 17 | 18 | 19 |
20 | 21 | 22 | 23 | 24 | 25 | 26 |
27 | 28 | 29 | 30 |