Sewen

Toliko je progutanog mraka u meni
I ja uzalud čekam da zazeleni
To proljeće koje i kada stigne
Samo prašinu podigne.

Toliko je neostvarenih želja u glavi
I neke potrebe da se proslavi,
Sve ono što se slaviti i mora
Al' evo prekidame zora.

I ja ću sunčanom sjenom polako
I koga još briga što nije mi lako,
Ona je odavno rekla mi, amen
Ona je odavno bacila kamen...