Sewen

U ovo srce be san više nikom,
Ni da se približi, da išta pita.
Još uvijek pijem kavu s mlijekom
Di pogled puca na ilice Splita.

Sanja sam sinoć da ti je još stalo,
Neko mi je reka da spominješ mene.
Ja virujem da je srce moje odustalo
Kad pukne ta nit, sve nizbrdo krene.

Kao da ne postojim, dišem tek tako
Prevaren, neostvaren, nije mi lako.
Al' ja sam to bira,
Ja se iznervira...
I puka ,na tugu se navuka,
To je moja odluka...

Al' da grebe i peče puštam
Pari da u tome guštam
Sam i nemiran
Nevoljen i nevoljan...