Sewen

Ratujemo k'o ratnika dva
Nepopravljiva!
Bez glasa, bez jeke,
Sve to iz dosade neke...

Držim te na nišanu, padni,
Pa i dan je radni.
Vikendom ne važi,
Vikendom me tu ne traži.

Do kada ćemo igrati se,
Za neosvojeno prestolje.
Za imaginarne bodove života
Šteta i sramota...

Nas dvoje, dva fosila,
A mogla je bit idila,
Pa nam život posta ko prosvjetna nota
Šteta i sramota...