Sewen

S moje je obale krenula noć,
Još uvik čekam kada ćeš doć,
More se diže, more se spušta,
Srce se steže, al' nada ne pušta.

S mojih je mostova krenulo jato,
Da tebi budu srebro i zlato,
Ti kada odeš, vatra se gasi,
Jer toliko toga mome srcu da si.

Jesu li moja pisma, uvik moja bila?!
Ili san virovala u ono ća san tila...

Bit će je moguće živit života dva,
Vinčani list ka karta devera...
Tilo se lomi kad bol ga ta prisiče,
A mora dalje jer dil je ove priče.
Srcu ću lagat ma kako reći dici,
Da sve je lažno na ovoj našoj slici...