Sewen

Nije mi potriba da te volin
Nije mi potriba da te molin,
Ja san iovako natira sav bis,
Na cilu povist i zemljopis.

Zamračija san spodobu iz njedara,
I prikrižija san ruke,
Najlipše je kad san barka bez jedara,
Pa od luke, do luke.

Kroz ponistru san staru uru itnija,
Užga san ti vrime,
Jer tebi je farsa u životu najbitnija,
Sama nosi to brime.

Nije mi potriba da te volin
Nije mi potriba da te molin,
Ja san iovako natira sav bis,
Na cilu povist i zemljopis.

Da ti je znat šta je uživancija,
I da za nju ne triba garancija,
Razumila bi čovika od mene,
Imala bi karijeru žene.