Sewen

Nećeš se ni okrenuti zamnom.
To je ko loša navika,
To je ko loša sudbina.
I tako prolazit će dan za danom,
Jednom će taj vlak stati
Nećeš me dočekati.

A ja te zamišljam, dok se budiš,
Moja je desna.
Ti ruke mi pružaš, zagrljaj nudiš,
A budućnost nesvjesna
Prostrla se ispred nas
Ko zaustavljen glas...

Nećeš se ni okrenuti, ne znaš
To je ko loša navika,
To je ko loša sudbina.
A kome - ne znaš, tad ne opraštaš,
Srce razum gubi
A samo bi da ljubi...