Sewen

Ovaj je život ko promenada,
Pitam se što sam zgriješio sada,
Da ti opet gledam leđa...

Otkad te nema, sve mi je krivo,
Sve mi je lažno, jeftino štivo,
Čak je i voda mutna i smeđa.

Sada mi samo ostaju snovi
Pa se praznina za srce lovi...

I da sam najgori od svih,
Čim sam to zaslužio,
Preko noći ostarih,
A da nisam skužio.

Tebi vjerujem i sad
A ti pričaš kasno je,
Tebi uspon, meni pad,
Kažeš nikom bolje bol ne pristaje!