Sewen

Ko pred kraj života, imam stari dug.
Izgorjele su vatre, ostao je lug.
I samo dim,
Jer ti si htjela da sagorim.

Ko nepisano pravo, stiže naplata,
Otpala sa lica, zlatna pozlata,
I sve je dim,
A ja sa licem čađavim.

Bezbroj sam puta prokleo,
Sve u šta sam se zakleo,
Prokockan i sam,
A kockar nisam.

Sad kad brojevi svu vrijednost gube,
Kad se zbroje sve zasluge,
Samo ja sam bio slučaj izgubljen,
Ali u tebe, ono stvarno zaljubljen.