Sewen

Nekad i opsujem prosto
Al' sam čovik znam 100%
Nikom neću žaj učinit
Za probleme se pobrinit.

A to kad mi rič izlet;
Jezik brži od pameti...
To mi se računat nesmi
Budi čovik i ti kresni!

Nekad mi se sve pomiša
Svako leti, svakom priša,
Digni ručnu i oladi,
To se kume ako radi.

Neću pitat di san bija
Već kolko san naučija,
Vrime leti, svi će kraju
Ljudi to zaboravljaju.

Budi čovik časti, nade,
Još su duge promenade,
Sve se grubo more minjat
Samo lipo ću spominjat.

Budi čovik i stoj drito,
Kad je vrime hirovito,
Samo jednom čovik diše
I poslin ga nima više.

Uvaćen u ješku od lipe riči,
A rič na jubav više i ne sliči.
Čovik se privari, kad se ne nada
Pa tuga srce i dušu savlada.

Bila si lipa ka plakat iz kina,
Za te bi cidija vodu iz stina,
Bila si sve ono ća san si tija,
Sad nema ničeg, sad nema ni smija.

Lomilo me, rizalo na fete,
Ka i pauk bol mi mrižu plete...

Samo će mi vrime dat
Da se ličin,
Da na starog sličin...
A tebe san tija svojon zvat
Nisi tila,
Sve si privarila...

Ljubav se desi, kada se najmanje nadaš
Ti za nju letiš i kad do poda padaš,
Skoro da nisam sa njom umr'o na mjestu
Jer ona je samnom pomela kolnik i cestu.

Zauvijek pamtim prvi sudar sa srećom,
Došli su neki ljudi sa crnom vrećom,
Onda je doktor rek'o, ljudi on diše,
Mi se od tada nismo, razdvajali više

Život je kao poker
Baciš ulog na sve
U svakom špilu je jocker
Možda i posreći se.

Bio sam totalno satran
Htio sam cestu preći
Kad poljubiš asvalt i katran
Možeš sve reći o sreći.

Totalno slomljen, šavove niti ne brojim,
Prevrćem slike, zadnji put ja pred njom stojim,
Ko grom iz neba, kome se ljeti ne nadam
Njen me terenac gazi, letim i padam...

Puna štampa loših vijesti
Pola svita je na cesti
Aj kad svi ste sad izašli
Dobro da ste mene našli.

Prvo ćemo jednu drmnit
Nešto ćemo i zavrtit
Ka se svitu loše piše
On se neda, oće više.

Bit će bolje kada svane
Živimo za bolje dane
Dok se ima zašta borit
Niko neće nas pokorit,
Živimo ka da je vakat
Sutra umrit i zaplakat.

Jedno 60% sam ljut,
20 ne želim za te' ni čut!
Ostalih 20 milostiv bit ću
Pa ću se lipo okrenit piću.

Jer ako pijem, nema nervoze,
Nema kretena koji me voze.
Timun je čvrsto u livoj ruci,
Mjenjač u desnoj, tu me povuci.

100% znam rješenje,
100% je osvježenje.
Postati driver
Ostati frajer,
Kuliram na duge trase,
I dobro mi je, zna se!

Zakazujem ti još jedno kašnjenje
Možda i neminovan kraj.
Ti uvijek kažeš, znakove ti dajem
Pa ih prepoznaj.

Zapaljen sam od nezapaljivih sredstava,
Ovo je još jedna moja predstava.

Ne dugujem ti još jedno objašnjenje,
Na koje bi i pristala.
Ja na vjetrometini koju tražim
A ti si ostala...

Zapaljen sam od nezapaljivih sredstava,
Ovo je još jedna moja predstava.

Imam san, da potraje,
Da postane javan,
Jer samo sam
Mogu postati slavan!

Južina suva, mistom se muva,
Gleda u lice, čupa mi živce.
Jutro, dan i noć,
Ja gledam kad će proć,
Da mogu sebi doć...

Sad mi je dosta,
Sad bi se tuka,
Skoči bi s mosta,
Al' nisan puka.

Kad sve mi stane,
Grintav sam sav,
Bija sam lane,
A sad sam lav.

Južina suva, mistom se muva,
Gleda u lice, čupa mi živce.
Jutro, dan i noć,
Ja gledam kad će proć,
Da mogu sebi doć...

I ona me manta,
Vriđa mi pojam,
Biži bez starta,
Ne ostavlja dojam!

Od moga je srca vila
Sve je samnom pribrodila,
Prošla je ća druga nije
Evo još se s menom smije.

Ja bi bez nje lupež bija
U pržunu završija.
Tridesetu nebi ćapa
Odavno bi se rasklapa.

Otkad san je davno sreja
Neš ti Julije, Romea,
Odma znali smo da bit će
Puno jubavi i sriće.

Ja je na sva usta falin
Zbog ničega se ne žalim
Ma moram i rič o meni
Svak me u mom mistu cijeni.

Čovik uči dok je živ,
Čovik bude prav i kriv,
Bit ću krivac život cili
Samo da nas se ne dili!

Dišem, još uvik dišem,
Još uvik stihove pišem,
Pa ih brišem,
Zbog nje!

I snim, još uvik snim,
Još uvik sam, ona sa njim
Što da činim
Zbog nje?

Škripim ka vitar kad udre u skale,
Sve moje su nade u more upale
Izgrist će sol sve šta izgrist more,
I neće bit bolje, more samo gore.

Nemoš kontra vitra šakom,
Nemoš dobit bitku zrakom,
Tek kad je vitar pa na tlo
Eh tu sam ruku slomio,
Zbog nje...

Ruka u vlastitom džepu
Drugom držim roletu
Ona se upravo skida
Nema ni malo stida.

Pucaju mi kapilare,
Dal' ona to radi za pare?!
Il' uživa mirisna, čista
Progamska shema je ista.

Rolete posteju teže
Džepovi tijesni pa steže,
Krv mi se u prazno slila
Kad svjetlo je ugasila.

Možda me vidjela eto,
Pa je ugasila svjetlo
Sad će mi ukinit kalan
Sam ću sebe u anal!

Sve dobro prekratko traje
Srijedom sam bio frajer,
Program se više ne daje
Ipak sam samo voajer!

Zima će biti duga, srce mi se mrzne,
Hladna su jutra sve dok čekam da me trzne
Navit sat, novo buđenje,
Nova patnja, staro suđenje.

Dijele nas prazne ceste, kilometri, sati,
Mogućnosti su razne, ne znam odabrati,
Ponosan i nadigran,
Prevaren i zavidan.

Al' neće srce protiv srca,
Dobro i loše dijelimo,
Malo fali da se iskoprca,
Pa u tren da zacijelimo.

I onda kad se ne nadaš,
Ja ću ti doći kao san,
Na sjetno čelo,
Za tebe odabran.

Još mi je ostao knjige kraj,
Sve sam pročitao za tren
Dok sam bio zarobljen.
Unaprijed slutim oproštaj,
Ko da sam sam je pisao
Pa tugu namirisao.

Bit će to bestseller za sve
Danas se tuga bolje prodaje.

I nebi mi bilo žao
Da se nisam prepoznao,
Da druga strana nisi ti
Rana što još krvari,

I nebi mi bilo stalo,
Da se na početku znalo,
Kraj mi ništa neće dati
Neću ga ni čitati!

Isto nas svjetlo milo
Ista nas noć je krila,
I dobro nam je bilo
Al' dalje nisi tila.

Jutra su ovdje ista
Dani od noći bježe,
Tuga sa lica trista
Za sriću mi se veže.

I dovoljno je loše za dva vijeka bar,
A ja sa ovim jednim izgaram.

Ako ti budem trebao
Lažno il' pošteno
Sve ti je oprošteno
Ako ti budem trebao
Bez obzira na sve
Još uvijek čekam te.

Kada su mi oči svjetle
Naša pjesma svira,
Za dušu se tuga lijepi
Pa mi neda mira.

Namjestit ću mjesec
Da nam ovaj put osvjetli,
Nekada smo skupa bili
Danas nismo sretni.

Ali vrijeme je,
Sad za promjene...

Što je izgubljeno, još se može vratit,
Reci da i vatre nećemo ugasit,
U rukavu imamo sva 4 asa,
Što je izgubljeno neka se rasplamsa!

Lako je izvrnuti riječi
Al' ne možeš moje misli krasti.
Ljudi su čudna vrsta
Na tjemenu su naslage od masti.

Kako se dobro utopliti
Zatvoren i sahranjen od svijeta
Najradije bih zaklopio oči
Da ne vidim, da sam meta.

Okrenut ću leđa namjerno,
Da me ne prepoznaju.
Napravit ću samo krug
I da zadnji doznaju,
Da sam ipak bio tu!
Nit me vide nit čuju...

Obje strane kovanice
Bezlične i sive...
Kao bore na mom licu
Što za sve su krive.

Sve je danas na prodaju
I sve malo vrijedi.
Na policu ljutskih duša,
Pored mene sjedi.

Na koji način pojasniti,
I danas ću zakasniti,
A možda me i ne bude
Ipak dolazim pred ljude.

Uvijek se pitam ima li kraja,
Razočarenju što vuče ko vir,
Uz tvrdi dvopek i šalicu čaja
Da li ću s njima pronaći mir...

Odavno ti nisam napisao ni slova,
Odavno ti nisi ni dio od mojih snova,
Odavno sve tek na željama osta,
Gdje nema sreće, nema ni oprosta.

Odavno ti nisam spomenuo ni ime,
Odavno sam htio sav zaborav od zime,
Odavno sve tek na obećanja osta
Gdje nema sreće, nema ni oprosta.

I ako pođem, samo prolazim,
Tebi u susret ja ne dolazim,
Slučajno smo našli se na putu,
Sa mislima u dugom kaputu...

Nisam ti ja za pisma,
Kićena, uvijena.
Ja sam za oči u oči
Ja sam čovjek od trena.

Neću istupe javne,
Ni sporedne, ni glavne,
Ja sam za licem u lice,
Volim te pokajnice.

U srcu si izgarala,
A zapravo me varala...

Nek' ti je oprošteno i bit će,
Sjest ćemo skupa, popiti piće,
Ti reći ćeš - ne,
Ne ponovilo se...

Poći ćemo leći,
Možda ću te tješiti.
A možda ti i reći,
Idi i nemoj griješiti.

Ona kad se naljuti,
Slatka je ka i Tic Tac.
Biži ća, biži ća
Daje mi znak!

Ona kad se naljuti,
Ka nezrila trišnja pari,
Biži ća, biži ća,
Dimi, gari...

Puši se ka parni brod,
I sve jon je prazni hod,
Nebi je volija srest,
Jer moga bi popit pest!

Ona kad se naidi,
Iz daleka se vidi.
Biži ća, biži ća
Jadan ti san ja!

Sjećanja uvijek izvuku sjetu,
Udare kao metak u metu.
Razderu dušu, ko da je platno,
Nevjerovatno...

A kada sretnem tebe u njima,
Ti nisi htjela po pravilima...
Mir nesta, dođe vrijeme nam ratno
Nevjerovatno...

Nismo se razišli kao ljudi
Želim da znaš, da mi je žao,
Al' nije život zbog toga stao.

Bili smo mladi, nesretni, ludi,
Zaborav neka sve krivo skrije,
Ko da se nikad desilo nije.

Sve manje je poštenja
Sad i ja obraz skrivam.
Pa bez obrazloženja
Svršeno započimam.

Sve će u korist tuđu,
Sve je to mehanizam.
Na sporedna vrata uđu
Ljudi i pesimizam.

Obale su puste od jesenjih kiša,
Ostalo je samo u šaci sitniša.
Na beskonačnu baš, sve tišinu sluti,
Bezboljna su lica, prazni su kaputi...

Blesav sam, ozvaničeno,
Trošim se neograničeno.
Kao kilometar sat
I nikako stat.

Moji bridovi su glatki,
Vać sam na Kamčatki.
Za tren Vegas, rulet
Ajme koji ulet...

Ja sam letač,
Ja sam šetač.
Ja sam plivač,
I pokrivač
Svake točke, kote,
Jedini živote.

Imam bezbroj načina
Jer nisam seljačina.
Tek sam, eto, halo
Možda blesav malo!

Zapija san, šta ću
Potrošija san plaću
A ona čeka doma
Ajme nam oboma.

Mogla bi me ubit
Al' ću je pojubit
Znan da san najgori
Reću joj I'm sorry

Pa ćemo se volit ka i ludi
Triba uzet šta ti život nudi
Sve se u životu lako vrati
Ako imaš nekog da te prati.

Zapija san eto
Nek' mi je prokleto,
Kad ona čeka doma
A ja cili koma.

Vrime mi je za napustit svit,
Prirano san poša ostarit.
Da zavolin, puno san se tira,
Nisan pusti da se mene bira.

Vrime mi je za napustit svit,
Besidu ću jednu ostavit,
Nije bogat koji puno ima
Nego oni ća najmanje triba.

Ako san grišija ja
Mladost nek posluša,
Sve san na kartu napisa,
Sve je ka pivana misa.

Uz ovi testamenat
Ako se maknu i cenat
Puno će učinit.
A mene ako se situ
Bit ću pod borom u Splitu
Da donesu cvit.

Pričao sam s prijateljem
Kumovi smo od malena,
Hoće li me dopratiti
Kad mi ona bude žena.

I ona je sve to čula,
Smijala mi se u lice,
Tada još i nisam znao
Da su moje ubojice.

Mlako mi je ruko dao
U noć za njom otišao...

U jednom je stisku ruke
Pregazio sve odluke,
Da sam sve to prije znao
Ne bih se ni rukovao!

Da mogu misli preparirati
Pa se od tebe separirati,
Kroz život lakše bih prošetao
I drugoj rado bih zasmetao.

Bili smo skladna kompozicija,
Ostala mi je pat pozicija
Sa tobom ode inspiracija,
Bili smo ista generacija.

A kad se tuga dogodi
Pa te kraj srca pogodi
Ne zna duša gdje da nađe dom,
Uzdahnut ću glasnije
Da me čuješ jasnije
Da u zaboravu sudjeluješ mom!

Oluja se vratila i bjesni
Sa njom davni događaji stresni,
Nekad me u svemu pratila,
Ne znam zašto se je vratila.

Živio sam mirno, povučeno,
Među nama sve bješe rečeno,
Očistio srce sam od bjesa,
Kad je ona stigla sa nebesa.

Pukni grome, al' nemoj u mene
Ne budi mi stare uspomene,
Pukni grome, sve okolo sprži,
Pomozi da sve ovo izdržim.

Živio sam mirno i samački,
Volio sam taj život momački,
Očistio srce sam od tuge,
Borit ću se jer mi nema druge.

Ljubav je mit na štakama,
Glas u prahu crnog brašna.
Rodi se sunčevim zrakama,
Meni nije bila izdašna...

Da bi bili sretni
Ne moramo bit perfektni
Nismo samo strojevi,
Goli brojevi!

Da bi - što nismo
Opet ljudi bili ismo,
Al' nam fali ona nit,
Da bi mogli bit!

Nemoj uzeti ako ne daš,
Lakše je kada opraštaš...

Ljubav je mit na štakama,
Glas u prahu crnog brašna.
Rodi se sunčevim zrakama,
Meni nije bila izdašna...

Jutro na morske trave miriše,
I policajac zapisnik piše,
Sinoć je bilo previše bučno.
Ja se ne sjećam, još mi je mučno.

Pijani pjesnik, uljepšava, kiti,
Riječ kao krema od sunca štiti,
Kao Servantes, na pola shvaćen
Od ljudi štovan, od ljudi blaćen.

U dan bi novi
Gdje nitko gazio nije,
Al' posvud su stope
I ne znam gdje bih prije.
Podižem palac,
Ostale prste i ruku
Da me povedu
Dalje od ovog odvuku!

Nemam o nikom ništa za reći,
Ako što rečem, problem je veći.
Ja se ne sjećam, slušam što kažu,
Imaju razlog ida me slažu!

Grozde je tigrica,
Sve joj je igrica,
Al' se mazit neda,
Još se uvik preda.

Heike je ka puma
Cila je ka guma,
Kraj nogu se mota
Puna je života.

Di je sad oni čarobnjak Harry,
Pa da mi jednu želju ostvari,
Nek' misle da sam perverzna luda,
Ma ja još uvik virujen u čuda.

A ne pomažu ni vračke
Da ih pritvore u žene,
One su samo mačke,
Divlje i priplašene...