Dišem, još uvik dišem,
Još uvik stihove pišem,
Pa ih brišem,
Zbog nje!
I snim, još uvik snim,
Još uvik sam, ona sa njim
Što da činim
Zbog nje?
Škripim ka vitar kad udre u skale,
Sve moje su nade u more upale
Izgrist će sol sve šta izgrist more,
I neće bit bolje, more samo gore.
Nemoš kontra vitra šakom,
Nemoš dobit bitku zrakom,
Tek kad je vitar pa na tlo
Eh tu sam ruku slomio,
Zbog nje...
Post je objavljen 23.09.2012. u 13:51 sati.