Sewen

U mom takujinu, ne cvitaju ruže
Obuka san opet, sokolsku na buže.
Poslin šest miseci, otvorit ću vrata
Doli je ekipa, loče kod štekata.

Jednu biru plaćam, drugu mi zapiši,
Gazda viče - stani, malo manje siši!
Kaže da je teka, dugova krcata
Onda me počasti, živoga ti blata!

Osta san bez posla, a pilići zovu,
Doma žena kuka, oće samo lovu.
Socijalno smo društvo, teška socijala,
O majčice zemljo, na svemu ti fala.

Mala će u srednju, mali je na faksu
Priskaču marendu, upijaju praksu.
Dobro mi je došlo da san malo kala
Rođena me mater nebi pripoznala.

Dok rastežen pivu, dođe mi se ubit,
Izvukla se nogavica, triba je porubit,
Sirotinjo jesi, teška i poštena
Ma se malo skini sa mojih ramena.

Moga bi beštimat i pomislit svašta
Moga bi uvridit ma čovik ne prašta.
Zato moran mučat, držite se sveci
Vratit ću se opet tek za šest miseci!