Sewen

Mislio sam, sve će biti sjajno,
Trajalo je kao mlijeko trajno!
Od proljeća do početka ljeta
Snašla se se, već si zauzeta!

Mislio sam, procjene su krive,
Kad je kriza, ljudi je prežive,
Trebala nam jedna doza sreće,
A nas sreća, jednostavno neće.

Možda je ovo smišljen čin,
Bit će mi lakše kad oprostim,
Ipak je ljeto - samo nek traje,
Ljeto nam uvijek, vraća i daje!

Neda mi se nigdi ić,
Di god pođen, neću stić,
Zabundan sam dušom,
Ka da zračin nevojom.

Ako ti se samnom da
Ja bi suze obuzda,
Samo ti mi moreš dat
Ća neću nikad imat.

Vrtit će se svit bez nas
I da ne čujen ti glas,
Ma bi skupa mogli mi,
Kupat se u svitlosti.

Vrtit će se svit ka pri
Nikad on ne zakasni,
Da će bez nas prazno bit
Nesmin niti pomislit.

Pa sam, pribija sam nogu
Pa ni danas doć ne mogu.
Sad sam ti na štake,
I odam na šake.

Di sam bija deset dana
Ubijaš me sa usnama
Od svega se ježim,
Samo doma ležim!

A ti kažeš da sam ja
Obična pijančina.
Ti u mene nemaš vire,
To je priko svake mire.

E to mi je neka fala,
Misto da si prije zvala,
Ti bi da me izribaš
Onda mi i ne tribaš!

Fala ti
Jer si cukar meni
S tobom sve zeleni.
Srića me
Prije nije tila
Ni kraj mene bila,
Samo ti.

Fala ti,
Jer san sve faliva
Morem tuge pliva,
Srića me
Nikad nije znala
Tebi puno fala
Anđele.

Uzela si moje grije
Kad niko drugi nije.
Pa san bolji ja,
Ka da san se opet rodija.
Ja san duša šta se mota,
Uvik bija falša nota
A ti sidrište o mog života.

Osvetit ću se vitru jedan dan,
Sad mu više nisam potriban.
Dok je ovim mistom puva
Ja sam prazne ceste čuva,
Da ne zapne san se ufa
Kad se vitar zalaufa...

Osvetit ću se vitru jedan dan,
Sad mu više nisam potriban.
Dok se pravi da ne vidi
Ja se razbijam o hridi,
Pa me more moči, slani,
Ure, dani, ka tirani...

Doć ćeš vitre ti na moje žile,
Kletve su se na te prilipile,
Doć ćeš vitre pa ćeš molit,
Doć ćeš vitre, neš odolit,
Al' naić ćeš na štit
Leđa ću ti okrenit...

Zna se tko je prvi započeo sve,
Tko je lice suncu zamaskirao.
Zna se da se nazad sada ne može,
Tko je zakuhao, iznervirao...

Zna se tko je mjesec vodom isprao,
Da ne sja u noći, da se ne vidi,
Zna se tko je koga prvi izdao,
Tko je prevario da se ne stidi...

Da je lako preko svega preći,
Da je lako - oprosti, izreći,
Ova priča bila bi bez kraja,
Dva su srca u tami odaja...

Kupila je biciklu bez kola,
Cili dan se na njoj vozi gola,
Iz sobe je čujem kako kriči,
To na umor ni malo ne sliči.

Mršava je, nema masnog tkiva,
Ne znam šta se i od mene skriva.
Vanka neće pa me sve to plaši,
Samo vrti - ajde seko sjaši!

Ma otić ćeš ti do banja
Oću provat, to sam sanja,
Al' odma sam zvizde sinja
Pukla glava ka i dinja.
U tome je bija vic
Jer je rupu ima sic.

Koja ludost, koja drskost,
Napala si moju muškost,
Više ne znam di sam s kim sam,
Znam da nevin više nisam!

Po čemu, upamtit ćeš dan?
Sam po sebi, nebitan...
Nije ti dao rashlađenje,
Stvorio nije osvježenje...
Jedno obično - razočarenje!

Po čemu, upamtit ćeš dan?
Po čemu, dan je poseban?
Dani u tjedne kad se nižu,
Jedni za drugim samo stižu,
Ovaj zadnji je na križu...

U zdravlju i bolesti,
Uvijek ćeš nasjesiti!
U radosti i tuzi,
Kad vidokrug se suzi,
Zapamti da mreš...
Sa danom nestaješ...

Puno radim, a ne biram,
Svaki dan se iživciram,
Sve dokle za vrime stanke
Nisam sreja dvi blizanke.

Čudnim tokom misli vode,
Evo malo razonode,
Nema veze šta je stanka,
Izvest ću ih danas vanka.

Ah šta volim ovaj trio
I posal mi posta mio,
Preko tjedna sve mi štima,
Radujem se vikendima.

Živija 21. vik
Sad sa sobom nosim stick.
S guštom doma radim posa'
Ma Đava ga nosa...

Još jednu prije spavanja
I nema zajebavanja.
Zaspat ću na stisak dugmeta
Umotan od lažnih uleta.

Tistarleta poluprazna,
Samoj sebi laka kazna,
Bože što li sad proživljavam,
Ovaj život ne doživljavam.

Napravit ću spisak
I otići uz vrisak,
Na koljenima, bijesan
Svega polusvjesan.

Utopit se u kadi,
Izdahnuti u nadi
Ako se ipak opet rodim
Da sam sebe oplodim!

Vodit ću te doma,
Bit će nam oboma
Ono - pre...
Ono šta ti starci ne vole.

Večera i sviće
Pa dok zora sviće
Ti i ja
Puca jutro i romantika.

Imaš oči ka dva broša
Zato san za tobom poša
Imaš i gori i doli
Ko će ti odolit.

A ti ne daš se ni dirat
Ja to mogu dekodirat
Za tu bravu dižem puč
Jer ja imam ključ!

Odakle se pisma čuje, di se to nazdravlja?
Večeras se dvoje žene, želimo im zdravlja!
Želimo im puno dice, radosti i sriće,
Nek se vole cili život i novaca bit će!

Mlada naša, Gospe mila
Na mater je skoro cila.
Lipa li je blago meni,
Najbolji je momak ženi!
Do jučešnjeg cilog dana
Još je bila neudana,
A danas je sritna žena!
Ostala za sva vrimena!

Mladoženja Bože mili
Na ćaću je skoro cili,
Tek u jednom isti nije,
Čini mi se manje pije.
Aj da vidim kako delaš,
Da se s ćaćom izlivelaš,
I ti ćaća drmni još
Nije valjda da nemoš?!

Ej kumovi naši mili
Prijatelji ste im bili,
Pratite ih ko sudbina
Sada ste im ko rodbina.
Ej rodbino, uzvanici,
Zapivajmo ovoj dici,
Da im sunce uvik sja!
Muzikanti: "Muzika...."!

Skupljam snagu da ti kažem,
Koliko mi je zbog svega žao,
To što vatru nisam rasplamsao.
Prijatelji već sa stažem,
A ja se u svem tom ne snalazim,
Nestale izgovore nalazim.

Nikad neću ja visoko,
Nikad dodirnuti dno,
Nikad preplatnik na sreću
Tu sam bankrotirao!

Ne tražim razumjevanje,
Ne tražim sažaljevanje,
I već je jasno kao sparan dan,
Kroz život idem sam i neparan.

Ako ti bude smetalo
Sva moja prava i moj trud spali,
Jer čelik se vruć najbolje kali,
Ako budem blebetao
Bit će to od vina u sitni sat,
To želim bol kroz sito prosijat!

Volio bih da sam maestral
Da je dirnem kada ustaje
Prvi glas da bude od mene.

Volio bih da sam maestral,
Da joj prozor prvi otvorim,
Prvo svjetlo da joj poklonim.

Da joj ljubim tijelo orošeno,
Neviđeno, nikom nenošeno,
Da od mene bude isprošeno,
I prije sna
Da se samo samnom pokriva.

Volio bih da sam maestral,
Prije nego oči zaklopi,
Da joj srce mirom natopim.

U nju san se skroz privarija
A dočeka san da san i ostarija,
Neman se vratit di
I ovo malo mi
Brzo prolazi.

Bila mi je i radost i lik,
Doživija san, danas san jon samo poznanik,
Nema se otić di
I ovo malo mi
Brzo prolazi.

Prominilo nebo se,
Od kiše se ne čuje, ni riči
Moj živote na šta sličiš?!

Zaplakat ću da ne vide
Da me se ne stide
Da ne vide, dok se suze cide...

Ona oće u matere
On bi na balote,
Zakače se, kuća ori
Nemoš o sramote.

Ona oće u điradu
On bi ubi oko,
Onda ona kuka pa se
Zavade žestoko.

Ona viče, samo kuva
Pere, šumprešaje,
On je kaže glava kuće
I priviše daje.

Ona bi sa prijom vanka
Da oladi teću.
Aj pričuvaj malo dicu
A on kaže neću!

On u kupe, ona špade,
Dovoljno je da se svade,
Muška ćud i ženska ćud
Kad se spoje, svit je lud!

Ti imaš argumente
U korist moje štete
Uvijek na krivoj strani
Za tebe u banani.

Gledaš me ko sitnicu
Nosiš ko narukvicu
Vrtiš me kad te volja
I misliš da si bolja.

Više ti ne mogu ni dati
Osmjeh ti ne znam nacrtati,
To što si skupila
Kad si me kupila
Jest pod garancijom pa vrati.

Ja nemam tu problema,
Priča je potrošena,
Sad neki kraj napravi
I točku sama stavi.

Gledaš me, a ne gledaš,
Dva mjesta dalje sjedaš,
Prazninu grlim s reda
Više mi se neda....

Ona nije više klinka,
Sad izgleda ka Merlinka,
Smišna faca, jači bok,
Moj bi kaić u njen dok.

Za poglede i ne mari,
Ćiće ka Lolo Ferarri,
Kad se smije, guštan ja
Sad bi moga, puta dva!

Ona mi se sviđa,
A nisan je viđa,
Nemam blage di je bila
Priko noći se razvila,
Nije dite nego žena
Božanstveno umnožena.

Ona više nije mala
Nije me se spominjala
Iz kantuna gledan ja
Možda se pojavila.

Ponaša se ka i diva
I u tome još uživa
Nek se smije, nek maše
Meni sa njom sve paše.

Ka i vitar prozviždi niz kalu
Trči Tonka ka da negdi kasni
Ja se toćam u vlastitom salu
Postupci mi njeni nisu jasni,
Tonka...

Odavno se ne trče štafeta
Nit su igre od mediterana
Misto samnom da šentadom šeta
Pa se igra od ispod jorgana
Tonka...

Tonka maratonka
Ajde malo stani, aj malo odani,
A di ti je priša, pari da će kiša...

Cilo ti se misto ruga
Da si bena srednjeg juga
Stani, finit će ti ura
Tonka bit ćeš stara cura!

Ima li šanse da pođemo leć?
- Ima, al neću ti reć.

Otkad san te spazija
Samo bi te mazija,
Znaš li šta je baza
Na kruv bi te maza
To je takva faza.

Ima li šanse s tebon uteć?
- Ima, al neću ti reć.

Otkad san te vidija
Cili san problidija,
Ne odan već trčin,
Uspavana, put nam krčin
Da se s tobom zgrčin.

Najlipše se ljubiš ti,
Tebi ništa ne škodi,
Nikad nećeš reći ne
Stalo ti je do mene.
Nisan ni ja ravnodušan
Zato volin da te slušan.
Kako mogu to izbjeć
"Ima, al neću ti reć!"

Sinoć mi je dramu stvorila
I sa nogu me oborila,
Razbila me ka i cokulu,
Da joj jebem barakokulu.

Nisam papak da je udarim
A dođe mi da se sudarim,
Sad na licu imam bokulu,
Da joj jebem barakokulu.

Ako dođem u njen sektor
Da postavim svoj kolektor,
Ona neda, brani dlanom
Već sam modar cilom stranom,
Za akciju nikad nije
Čini mi se i da pije,
Šta bi moga još napravit
'vako cili ću poplavit!?

Ima dana kad je krene sve
Čini samnom i ludarije,
Da se sitin da frnjokulu,
Da joj jebem barakokulu!

Reka sam joj sutra idem ća
Zavodnički me uštipnila
Skuvala me ka i brokulu
Da joj jebem barakokulu!

Danas svi su nešto metro
A ja volim kad je retro,
Meni treba muško s glasom,
Sa pendrekom pod pojasom,
Mora imat još od starta
Preko leđa pet kvadrata

Da odmorim - bračni krevet
Broj cipela četrstdevet
Lupim šakom, stol se složi
Prava zvir u ljutskoj koži,
Padam tek pred ženskim spolom,
Tražen sam ko interpolom.

Predstavnice ženskog roda
Drukčija je bila moda
Kad je Bog po zemlji hoda.
Da na mene on računa
Nosila bi tri kantuna
Nek nam kuća bude puna

Što jest - jest, možemo se srest
Možemo se nać, možemo izać
Što jest - jest, ako prođeš test
Ako ne prođeš, struja će te strest.

Mogla bi nam ovo biti bajka
Sritnu za me rodila te majka!

Sad ti dođen ka i neka šempja, luda,
Uzela si pravdu u ruke bez suda,
Pa mi svašta govoriš
Jer me više ne voliš.

Sad ti služim samo za stavit koltrine,
Za otić u spizu i tri materine,
Zato bižin iz kuće
Život mi uvenut će.

Ostarili mi smo
Ka da
Volili se nismo
Nikada.
Suvi smo bez dice
Ka i ubojice.

A mogla bi starost svašta dat,
Još bi tija noge ugrijat
S tebon u posteji ka pri
Da se tilo s dušon pomiri.

Pitat ću je, a pristat će
Samnom poć u izviđače.
Učit ćemo o prirodi
Možda nam se i dogodi.
Njoj je ovo prvi puta
Da samnom zaluta.

Zapalili vatru mi smo
Ne vidi se, mislim - di smo,
A ona se skroz pripala,
U šator je odgibala
Eto mene, sad ću doć,
Bit će ovo živa noć.

U mraku su oštri zvuci
Aj zavjesu sad navuci,
Pa nam niko neće uć
Ludo će nam srca tuć,
Ne od straja, ne od straja,
Već šta je promaja.

U meni je mir pronašla
Vrlo brzo se je snašla,
Nesta žamor, ne zna ona
Sve je iz kasetofona,
Ko bi sad joj prizna to,
Kad mi je upalilo.

Baš sam za zakomit,
Ovo vrime će me slomit,
Nije da ne volim vruće,
Ma tilo mi rasplinut će.
Stopit ću se ka i čvarci
Izist će me i komarci,
Dobija sam alergiju,
Izgubija i energiju.
Neda mi se frigat
Parin ka plagijat
Počeja se svijat,
Aj ća, iden sad poligat!

Ćaća je upozna ženu iz snova
Tako je reka i oša.
Onda je opet, mater opsova
Bez riči kraj mene proša.

Plakala nije, samo me stisla
Rekla je proć će i ovo.
Čitam joj misli, ima li smisla
Za započet ništa novo.

Prošlo je dana, miseci, lita
Nikad se javija nije.
Mater me laže, znan da ne pita
Kako san i kako mi je.

Čovik san svoj koji se bori,
Naviklo srce bez ćaće.
Kad bude blizu da krene gori,
Znan onda zaplakat će.

Past će opet kiša, sve će smočit,
Neću je ka sunce, ni uočit,
Niti tebe, da si prošla ka i dan,
Bit će da sam umoran.

Okriće na jugo pa se širi,
Kišo ubojice, gladna zviri,
Nije lako, sve mi dođe uzalud,
Kakvi je to strašni sud...

Od tebe se odvika, a nisan tija,
Fali mi svitla i fali mi smija,
Fali mi vrime za izać u dvoje,
Teško mi nebo, moj život to je.

Judi su težaci
Rođeni da guštaju,
Danas manijaci,
Druge pisme puštaju.
Ća smo Bogu zgrišili,
Otišlo je kvragu sve
Pa nam kaznu prišili
Za krivo parkiranje.

Krivo nas odgajaju
Lakše nan je cestu prić
Lako nas odvajaju
Lako nas je zaobić.
Pričamo s ekranima
Živimo na forumu
Propadamo danima
Spavamo u podrumu.

I sve mi živce kida
Jer se čovik prida,
Sve je krivo započeto,
Ništa nije sveto!
A ne dan da me bace
Nisan za škovace
Ajmo se probudit
Zločine osudit.

Ako nema sriće - stvori je
Ajmo provat sporije
Živit i uživat
Smijat se i pivat.
Kad nije bilo 'letrike
Pravila i metrike,
Sve je bilo mirno
A danas je prozirno!

Ima jedno misto u srcu je svita
Dalmatinski biser, ako te ko pita,
Lipo je iznutra, lipo je izvana
To je misto o švetog Ivana.

Otkad znan za sebe, za balun se živi,
Našemu Trogiru, cili svit se divi
Sastali se momci, fuzbala likari
Uvik virni tebi su Malari.

U srcu Trogira, sad se pisma piva
Palite sva svitla i sve lampione,
Bandire vijore, fešta je do zore,
Trogirani pozdravite svoje šampione.

Krenuo sam iz garaže
S pirevima, sitne gaže
Neki sitni festivali,
Krilima mi vitra dali.

Repertoar tuđih stvari
Mnogi su me ismijali,
Nikad ništa nećeš biti
Pričali su paraziti

A ja, jasno je ko dan,
Imoćanin uporan
Sve sa smješkom u valceru
Jer u sebe imam vjeru
Svi me traž, svi me vole
I vas voli Yole.

Raspored mi prebukiran
Svaki vikend negdje sviram
Sad ko Mišo dignem ruku
Za karte se ljudi tuku.

Moje pjesme svi poznaju
Neće vječno će da traju
Za publiku, opet "bis"
Ajmo svi ruke u vis.
..

Da se život ka bevanda vodni,
Priko tega ja još mogu prić,
Al' kad razvodni bevandu
Kad razvali livu bandu
Sve se raspe, nemoreš se dić.

Navikli smo mi na vino mlado,
Iz visoke čaše smo ga pili
Visoko smo ih dizali,
Pa smo usne razrizali
Sad se pari nismo sritni bili.

Nekom je svetinja
Nekom prokletinja,
Vina više pitka nisu
Ja ih pijem svaku misu
Tuđih duša sad sam vratar
A zbog jedne ja san fratar.

Sada me ne ide u životu,
Na njenu sramotu.
Dao sam joj što je htjela,
A ona je njega srela
Strelicu je odapela.

Hitno šaljem tu prosvjednu notu
Na njenu sramotu.
Dao sam joj što je htjela
A ona je mrežu plela
Dok se meni lažno klela.

Reci mojoj Mariji
Srest ćemo se stariji
U vremena pozna,
Ako me prepozna.
A poznat me mora,
Ispod ovih bora
Jedno srce tuče
K'o da smo se rastali tek juče'...

Potrefit se more
Da nan krene.
More bit i gore
Moj nevene.

Potrefit se zna
A i ne triba,
Ti si odusta
Ka i ja.

Opet će se rađat dica
A jubavi nestašica
Bit će
Moj nevene, moje cviće...

Poklanjam lijevu stranu ormara
Prozor s pogledom koji zavara,
Poklanjam slike, uzalud vrijedne
U tuđe ruke, ljubavi žedne.

Poklanjam stvari prošlosti svoje,
Sada mi više dobro ne stoje,
Bez svega mogu jer tuga je veća
Svaka sitnica na nju me sjeća.

Da mogu mrziti koliko volim,
Da mogu u zaborav pasti...
Da mogu ovim rukama golim,
Uzvratiti isto bez časti...
Lakše bih vrata samoće
Otvorio nekom tko hoće...

Ideš s posla, gledaš mrko
Planove ti šef pobrk'o,
Radni vikend, živci kipe,
Deklaracije se lipe.

Ovi misec plaća kasni,
Plati račun pa objasni,
Da za dicu nema žvaka.
Nije žvaka za seljaka!

Veži gaće tankom žicom
I plačući nizbrdicom...

Oj živote robijo,
Sve si runde dobio,
Pad standarda sve nas truje
Sve nam opet poskupljuje.
Gospodarstvo samo pada
Tko životom našim vlada?

Oj živote robijo,
Sve bi gore pobio,
Dok se neki s nama zeza
Nas na burzi ka kineza
Pokoljenja bit će dužna
Ej banano ružna!

Ljubav nema pravila, ni mjerila,
Al' još me nisi razuvjerila.
Poslije padova sa staza
Nije ovo dorab faza.

Ljubav nema odgovor ni pitanje,
Al' mi godi zajedničko svitanje.
Od samoće tražim ključ
Da ti možeš uć.

Od mog srca, ti si desna strana
Dobr ojutro, sa suhih usana.
Kad zarobiš i lijevu mi stranu,
Moj ćeš život imati na dlanu.

Sve, sve što desilo se
To je netko drugi, mi smo s druge strane ulice
Ako ti je do mene stalo
Ako ti još značim imalo,
Sutra ćeš se smijati i reći da smo samo lude dvije.

Znam, da zaboravim sve
Ti ćeš opet naći razlog da me vratiš gdje sve počinje
Neće voda uvijek na mlin
Moramo se miriti s tim
Riječ te rani ali šutnja dušo ljude uvijek ubije

Tražio sam život bez mana
Tragom sretnijih dana
Al' još ispijam bol.
Dobio sam sirove strasti
Kazna uspjeva rasti
I nadjača sve to.
Hodam, a ne znam gdje
Bez tebe osjećam se
Ko druga strana medalje!

Ti gledaš u karte, ne igraš se njima,
Drugo ti je u mislima.
Okrećeš kuglu, sudbinu kuješ,
A zapravo se truješ.

Izađi vani, udahni iz peta
Jer sanjati je šteta.
Kad možeš uživo svijet dotaći
I mene pronaći.

Život je jabuka, kiselo slatka,
Kažu da boli, ma to ti je "patka".
Kako ga činiš, tako ti vrati,
Kad s osmjehom živiš, osmjeh te prati.

Razmazila me tvoja spiza
Pa to je prste za polizat
Razmazili me i kokteli
Tebi doć uvik se veselim.

Ti uvik spremiš da ponesem
Darove u tri, četri kese,
Brineš se za me ka i mati
Zato se uvik tebi vratim.

Kad san u tvoju kuću uša
Rekli su da san sponzoruša.
A kad je lipo, šta me briga
Na komentare mi se riga.

Ja nemam zlata ni pineza
Al pucam ko iz mitraljeza
Dobro je tebi, dobro meni
Jer oboje smo rastavljeni.

Dok traje, dur, dur,
Dok mogu, gur, gur,
Dok moreš i ti
Nek nam zavidi svit!

Dovedite straže
Neka je traže
Bez nje je tron
Ko falši ton.

Zovite strelce
Crnce i bijelce
Da trag joj prate
I da je vrate.

Kraljevstvo dajem, sablasno, ružno,
Sve što vam treba, sve što je nužno,
Jer kakav bi vladar bio bez nje,
Život je potpun kad u dvoje je.

E da se sati unatrag okreću,
I da se ljudi pitaju i sreću,
E da se zemlja okretati stane,
I da sve jučer u meni ostane.

E da se pisma iz početka pišu,
I da nam vjetar ne donese kišu,
E da je manje boli i inata
Tvoja je ljubav, ispred zlatnih vrata.

Dok s fontane voda ne presuši,
Dok se ova palača ne sruši,
Čekat ću te ja,
Ispod kipa starog Grgura.

Ako prođeš, hoćeš li me htjeti,
Moje riječi dal' ćeš razumjeri,
Il' će prestati
Pa će ova patnja s lica nestati?!

Kao rečenicu s gramatičkom greškom
Koju izgovaraš, lako sa smješkom,
Pa me preziru svi,
I tu je točka na - i.

Tako se osjećam i prazan i gladan,
Bez prava da se sutra boljeme nadam,
O da je biti na tren
Sretan i nepovrijeđen.

A lako mi nije biti pobjeđen,
Teško se smije kad si povrijeđen,
I pregršt je želja koje čekaju me
Bez truna veselja, svijet se okreće.