Sewen

Došla si ka vitar, oni topli s mora,
Taman mi se oko srca stala stvarat kora,
Ovi vitra godi jer ladno mi nije,
Poslin san se pridomišlja, di si bila prije.

Pričali su svašta, ko to more slušat,
Sve će otić u ariju, ti neš meoć izdržat.
A evo smo skupa, godine ka dani,
Otkad si u mojoj kući, ne izlazin vani.

Čitaš misli i ugađaš,
Dobro, digod se i svađaš.
Ma sve ima svoju draž,
Sve ide u bračni staž,
Nema veze kad me malo rani
U mene je beneficirani!