Sewen

Ona je izabrana između svih žena,
Savršen par smo, tu je meni do ramena,
Ljubav je prava samo imamo falingu,
U zadnje vrime stalno ka da smo u ringu.

Reka san idem s društvom, popit ćemo piće,
Nisam se taka vrata, već mi broj okriće,
Pita me kaš se vratit, već je kasna ura
Moga si mene vodit, nova mi frizura.

Ponekad čini mi se, da me neko prati
Možda je kadra i da detektiva plati,
Volin je ludo ma me uvik negdi bruka
Ne iden ni na utakmice o Hajduka.

Srce mi se puno gužva
Bis popije ka i spužva
Čas uzimaš, čas me tiraš,
Ti ka dama prva biraš.
Ja san baci karte na sto
Oko moje zelenkasto,
Il ćeš gradit il ćeš rušit
Il ćeš disat ili ćeš se ugušit.

Na ulici puno svita
Sve se manje smiju,
Direktor me neki pita
Šta se ne ubiju.
I još kaže, šta bi tili
"Redovna" je plaća,
Podložan je pravoj sili
Ko se mača laća.

Oću li ga puknit šakom,
Svuć ga nasrid Rive,
Naručit da ode s mrakom
Sa obedvi live.
Neka bira šta mu draže
Eto mene svite,
Pod ponistrom bit će straže
Di su pare skrite.

Jadrankamen i Kamensko
Škverovi su pusti,
Ajmo muško, ajmo žensko,
Da nas ne napusti.
Plastenici, željezare
Radnice Uzora,
Je nas gazi, je nas tare
A živit se mora.

I stočare i mlikare
Pozdravjan iz duše.
Dugove nam svi tovare
Pa nas lako ruše.
Sve je pošlo kvragu
A tajkuni siti
Država im daje snagu
Njih će zaposliti.

Graničari nismo,
Odavno smo roblje,
I vid izgubismo
Vrana oči zoblje.
Ulice su prekrcane,
Šetamo ka pasi,
Kad će više da nam svane
Ko će da nas spasi.

Ode pravde nima
Ispalit ću više,
S popisa, prid svima
Nek me se izbriše.
Neka nisam Hrvat
Neka sam sa Marsa,
Neda mi se hrvat
Jer i to je farsa.

Ne virujen više, da si mene tila,
Ispod mene kamen, misto da je svila,
Ne virujen više, tu rič ne pomaže,
Prisniji je čovik ća se više laže.

Ne virujen više da je jubav čudo,
Okriću se švere, bacaju na ludo,
Ne virujen više, niko nije sritan
Koliko će trajat bolje da ne pitan.

Jer smo slabi, jer smo zviri,
Odmotaje se i širi
Kolo tuge, kolo bisa,
U ništa se čovik stisa.

Plakao sam, nisam htio
Kad je ćaća odlazio,
Kad je majka za njim pala
Od života odustala.

Plakao sam da ne vide,
Da mi samcu loše ide,
Al sam upoznao sreću,
Sad još plačem i prestati neću.

Bacila je falše čari
Ne pomažu ni likari,
Slomila je srce meni,

Pola srca dat sam htio,
Ponijela je i moj dio,
Ne vjerujem niti jednoj ženi!

Ime mi je Katica
U mene je matica,
Samo vijak fali
Čuješ li me mali.

Od milja me zovu Keti
Uvijek mi je na pameti,
Ako ti se diže
Hajde priđi bliže.

Ja sam Kata, Katarina
Djevojka sam, žena fina,
Samo svoje hoću
I danju i noću.

Dat će Kata suva zlata
I dukata i dukata,
Ne srami se momčiću
Ja na tebe skočit ću
Pa da vidiš kako Kata
Sa tobom barata!

Ladna noć Dalmatinska
Grize priko prozora,
I skale su zamrzle
Pa ne mogu do tebe.

Još se vitar spustija
Pa je snig zagustija,
Bit će ovo teška noć,
Da ne mogu tebi doć.

Pod isti krov bi tija s tebon bit,
Mrzlon vodom jutrom se umit
I živit...

Neka me okuje led,
U tren neka sam sijed,
Neka me nema kad nisam tu
Neka me misli ubiju
Tuga je tuga, duga preduga...

Nisam prvi ja
Kome si srce slomila.
Tek jedan iz niza toga
Al' kažu - ima Boga!

Nisam prvi ja,
Kojeg si ostavila,
Potrošen sam za jednu noć
Al' valjda će proć.

(Ostati u miru tom
Il' žudjeti za osvetom?!)

Znam neće na tome stati
Na vrata ću ti pokucati,
Prepoznat ćeš me, znam
Jer doći ću sam.

Dok noć rominja sa kišom,
Da me ne vide, krišom
Potegnuti ću nož
U tvoj grudni koš!

Moj grad spava, ne mirim se s tim,
Oću s pismom, da ga probudim,
Oću opet dobre jude
Da nam opet lipo bude,
I da mladost na čas posudim.

Moj grad spava, misec miruje,
Jorgan zvizdama dodiruje,
Oću da ga vidim budna
Nije pisma uzaludna
Još me liči, još mi viruje.

Carski grade, sa Rivom o zlata,
Ti otvori o palače vrata,
Ti povrati sva vrimena stara
Da puk kliče, Split ima svog cara!

Ona ga čeka, jer reka je stić,
On uvik kasni, ma njen je tić,
Sve mu se prašta, ka prvi put,
Jer on sve jade, stira u kut.

Ona ga čeka, ručak se ladi,
Ona ga čeka, živi u nadi,
Prolazi sunce, svitlo se briše,
Osmjeh se topi, nima ga više...

Kiša lije cile noći,
Zasuzile majci oči,
Oko srca tugu vije
Da se nikad ne nasmije.
Ladni vitri, duge zime,
Njena tuga ima ime
Pod srcem je grize tama
Ostala je majka sama.

Bila si cura o svita
A nisi se makla iz Splita.
Bila si cvit iz đardina
Crna o noći i vina
Mare...

Ova vrimena su pusta
Bez crveno šminkanih usta
Bez đirade s Rive i Pjace
Bez mangupa šta ti dobace
Mare...

Mare Žebon, bombon,
Namigni ka šta si znala
Jer puno si škandala ovome mistu dala.

Mare Žebon, bombon,
Tako se kraljica zvala
I na svem ti Mare jedno veliko fala.

Tebi je samo do igre,
U ovom nemaš pedigre
I sve je besmisleno, prazno
Ja nisam točka ni pod razno.

Tebi do ozbiljnosti nije
Briga te ako ne uspije,
A ja sam do zadnjeg atoma
Doveo sebe do sloma.

I mada znao sam za to,
Za pad se nisam spremio,
Moj proračun je dobar bio
I na papiru sam uspio.
Al' u životu kaos osta
Jer nisam znao reći dosta.

Otac želi da me mazi,
Da me brani, da na mene pazi.
Hvala ti oče za lijepe riječi,
Tvoja riječ boli, mjesto da liječi.

Otac hoće da me dira,
On pomno svoje sinove bira.
Hvala ti oče, ispred si sviju
Ja ipak zvat ću, policiju.

Voliš me jučer, danas i stalno,
Ponekad nježno, al' i brutalno,
I suze mi brišeš kao moj tata,
Da li ćeš voljeti i moga brata?!

Naoštrila si zube
Oćeš li me grist,
Popit ćeš mi krv
Ili samnom sist?!

Pustila si nokte
Ogrebat bi me tila,
Pustila bi krv
Il' bi samnom sila?!

Vamp žena, bilog lica
A zapravo vampirica,
I ja san zagriza
Priša joj izbliza,
Pa san se pokaja
Kad je ka aždaja!

Bolest je tuga.
Još kad je duga
I čovik propada, mre
Pa naprid se ne more.
Ni nazad se ne more
I samo je gore!

Bila si žena, ratnik,
Digod i fanatik,
I onda je to
Privladalo!

Al' isto smo svi tu
Da poslidnji ti put
Odslušamo misu.
Stavimo na odar cvit
Pa i oni koji nisu
Sa tebon mogli bit!

Ti si vrijedila više
Nisam shvatio to
Sad kad padaju kiše
Sada si daleko.
Kad bih mogao vrijeme
Vratiti u trenu,
Imao bih tebe
A ne uspomenu.

Dane kratim tvojim snima
Odavno si ti u njima
Pa ih ko račune plaćam
Dok se starom mjestu vraćam.
Dal ćeš ikad doći ti
Ne znam,al' ću čekati.

Nitko ne zna za mene
Neka ostanem sam
Dio mene još vene
Dio, buktinja, plam.
Kad bih mogao vrijeme
Vratiti u trenu,
Imao bih tebe
A ne uspomenu.

Bisnim ja, bisniš ti
Rolete smo spustili.
Pa je mrak, pa je mrak,
Ne more bit crnji,
Pa je mrak, pa je mrak,
Dobili smo po labrnji.

Vičem ja, vičeš ti
To smo i zaslužili.
Svitla ni, svitla ni,
Ej pameti pusta,
Namisti se, izleti
Ka jezik iz krivih usta.

Bolje mučat nego reć,
A izdržat ko će
Ajmo sada poći leć,
Mirit mi se oće.

Sputane su misli moje
U krilu oblaka
Što spustiše se među duhove
Koji me opsjedaju!
Žeđam,
A napiti se ne daju!

Pogrešni su moji koraci
U sjeni oblaka
Što nadviše se preko čela
Umorna!
Teška su vremena,
Sumorna...

Svud oko mene su fekalije
Muške i ženske genitalije,
Uh kako čovjek zasmrdi,
Od straha, kad ga se grdi.

Svud oko mene samo lopovi,
Hodže i svećenici, popovi,
I svi što dječicu vole,
U strahu s nama se mole.

Opet su redovi dugi,
Kao u prokletoj Jugi,

A da se Tito s neba sruši,
Pa da nam dugove posuši.
Bio bi to korak u stranu
Al' imali bi Nestvrstanu.

Ova je Lijepa, ali naša,
Neće bit nikad zbog Ustaša,
Svi što u prsa se tuku
Pojeli su Podravkinu juhu!

A da nam Tito s neba skoči
Otvori zatvorene oči,
Bio bi to korak u stranu
Al mi smo ionako na Balkanu.

Opet su redovi dugi,
Kao u prokletoj Jugi!

Sve što je potrebno ja znam
I nikad ne zaboravljam,
Taj koji griješiti zna
Zna i da oprašta.

Ja samujem,a ti si s njim,
Kako da te razuvjerim,
Što se započeti da,
Do kraja se izgura.

Zašto sad smo otuđeni,
Kome to posuđeni,
Kome se nudi to sve
Kad ime ti spomene,

Još uvijek možeš i znaš
Zašto me sad ostavljaš,
Sve mogu, od mene traži
Samo ne živjet u laži.

Bila je noć u srcu ravnice,
I neka pisma tamburaša,
Kad san vidija to lipo lice,
U prvi moment, nisan se snaša.

Rekla je žuri, rano se diže,
Nestala je u vitru te noći,
Da mi je barem sad malo bliže,
Da šapne meni, kuda će poći.

Slavonijo, di je kriješ
Da je nađem, reci mi,
Da me srićom tom opiješ
Da je svojom učinim!

Što te boli, da se liječiš,
Znam da uzalud ne klečiš,
Znam i to da nisi pala,
Jer bi davno zvala.

Što te tišti pa se gubiš,
Znam da nikoga ne ljubiš,
Znam i to da nisi dala,
Jer bi davno zvala.

Ma ništa ti nije, nije,
Dobra šminka sve prekrije,
A pod srcem što te žulja
Sakrit će košulja.

Doživjet ću ja, što se ne mora i mora,
Doživjet ću ja, kišu suza, meteora,
Doživjet ću sve
Ali kako preživjeti bez nje.

Doživjet ću ja, još će biti noćnih mora,
Doživjet ću ja, da na srcu stvrdne kora
Doživjet ću sve
Ali kako preživjeti bez nje.

Još na mojim rukama
Sva težina okova
Je ostala.

Okuj me opet, čvrsto me veži,
Još su na duši tragovi svježi,
Okuj me živa, ljubav mi vrati
Još uvijek kuca i tebe prati.

Ja san pronaša sriću
A nisan se nada.
Ja dobro znan di ću
Sada.

Ja san snove ostvari
A nisan ni zna
sve na dobro mi pari
Ka ti i ja.

Kad misliš da je sve
Propalo,
Znaj da vridilo je,
Život je to!

Tu je jednom dunja bila
Sadio je stari ćaća,
Ti si dunju otpilila,
Raste korov, raste drača.

Iza kuće, cvijeća bilo,
To je mati tebi dala,
Tebi cvijeće nije milo,
Brzo si ga počupala.

Niti otac, niti mati
Nisu ništa preboljeli,
Uzalud ti svi inati,
Zbog mene su te voljeli.
Sad se bez njih kuća ruši,
Al' je kasno da se kajem,
Nema spasa ovoj duši
Bolovat ću sve dok trajem.

Iznikla je dunja mlada
Iz sjemena niklo cvijeće,
Ja se vraćam da zavladam,
Ona više k meni neće.

Jednom smo se držali skupa
Imali nepisan zakon
Sve su to samo pravila glupa
A što sad, nakon...

Jednom smo se branili smijehom,
Danas je kuća prazna
Gdje bi danas sa utjehom,
Ostala je kazna.

Na običnom listu papira
Iskrivila se duša
Pa ne sluša.
I nigdje nemam mira,
Razlili se svi
Memoari moje ljubavi!

Fejsbučim ja, fejsbučiš ti,
Fejsbučimo bez jubavi...

Vrag je uša u živote
Mislima se poraz ote
Bolni krik,
Sve će nam izblidit zauvik.

Spojeni smo ka na žice,
Svi smo fine ulizice,
Ajme nam
Ne tribaš mi jer ti ne tribam.

Misto tebe diram miška,
Pa ga bacan pa ga stiskan,
Kvragu sve
Kakve su nam to fantažije.

Fejs tu fejs je puno bliže,
Na daljinu srce riže,
Ben ti sve
Šta ćeš kad te virus izide?!

Fejsbučim ja, fejsbučiš ti,
Fejsbučimo bez jubavi...

Ja bi da na srcu piše
Tvoja i ničija više.
Ja bi da je tvoje ime
Kraj mojega cilo vrime.

Neka priča svit o nama
Ti gospodin, a ja dama,
Da san sritna, nek se zna
Ti si moj, a tvoja ja.

Samo za te lipa ja san
A ti reci, uvik zna san,
To mi šapni kako znaš
Ovoj duši pripadaš.

Ja bi bila ti pri ruci
Kad se vratiš mirnoj luci
Za sva mora plava, sinja
Ništa nebi da se minja.

Poslije tebe odlučih nevoljeti,
Da me više ne povrijedi nitko.
Tebe, tebe je teško preboljeti,
I najdublje more mi je plitko.

Poslije tebe odlučih patiti,
Naučih na uvrede i život u laži
Tebe, tebe ne mogu vratiti,
A opet te trebam, opet te tražim.

Kad se mjesec zažuti,
Kome to poljupce dijeliš?
Ti mene nečeš čuti,
Jer to i ne želiš.
A kada mjesec zađe
Možda se ipak zeznem
Pa da me ljubav nađe
Prije nego isčeznem.

Sve je s tobom fascinantno
Bez tebe irelevantno,
Sve sa tobom vrijedi sjaja
Bez tebe, promaja.

Ti čarobnjak ženskog lica
Hvataš kao hobotnica,
Ni jedna ti nije ravna
Za mene si slavna.

Glumice od gumice
Krenula si uzvodno,
Od obične šalturice
Kraljica si, navodno.
Hoću li ja biti kralj
Ako vratim zagrljaj?!