Sewen

Bila je noć u srcu ravnice,
I neka pisma tamburaša,
Kad san vidija to lipo lice,
U prvi moment, nisan se snaša.

Rekla je žuri, rano se diže,
Nestala je u vitru te noći,
Da mi je barem sad malo bliže,
Da šapne meni, kuda će poći.

Slavonijo, di je kriješ
Da je nađem, reci mi,
Da me srićom tom opiješ
Da je svojom učinim!