Sewen

Od našeg gesla,
Skupa se vesla,
Osta je samo mit,
Vesla su pukla,
Mora ih stukla,
Tako je tribalo bit.

Od naše riči,
Drugi se diči,
Svit nas je rasuja,
Kvragu i riči,
Kad nam ne sliči,
Svit nas je izuja.

Punija vitar, verse izbrisa,
Ća san ih za nas pisa.
Vitar zna puno zapritit,
Novih se ne mogu sitit.

Sve naše šale,
Kiše oprale,
Tako se meni pari,
Ko se sad smije,
Ka i mi prije,
Brzo se svitu stari.

Čovik se veže
Pa mu je teže
Kad triba otić ća.
Kosti se skupu
Jer na okupu
Mi više - nikada.