Sewen

Moje je srce ka i kampanel,
Tvrdo ka kamen, meko ka flanel,
Zvoni dok tuče u sve se miša,
Zato sam sa njim, svašta obiša.

Moje je srce, tica šta leti,
Uvik se igra, nikad ne sveti,
Ne znaju ljudi, slabo razumu,
Od jednog stabla, ne vidu šumu.

Pakuj stvari, srce moje,
I ode sve gotovo je,
Nikad mira naći nećeš
Uvik iste ljude srećeš,
Pakuj stvari klepetalo,
Vrimena je bilo malo,
Dok je nade, bit će raja,
Idemo do kraja.