Sewen

Šta san sve moga, u životu bit,
Moglo me srce, stoput prikinit.
Duša je tila priviše znat,
Nigdi se nisan, moga fermat.

Uvik od kuće, poša bi ja
Uvik se kući, svojon vratija,
A ti si trpila, bilo te straj,
Sad mome lutanju, doša je kraj.

Za sve ženo, fala ti
Za sve šta si dala ti,
Jer da nije vire te
Šta te drži uz mene,
Odavno bi propa ja,
Odavno bi otišla.

Za sve jube, fala ti,
Mogu mirno spavati,
Život me iscrpija,
Ko bi sad me trpija,
Neka Bog ti sriću da,
Ti ćeš mirna prid Njega.