Sewen

Priko verande, misec mi uša,
Kroz malu bužu, ka mrtva duša,
Da samnom priča, oće mi sjati,
A ja mu neću to obećati.

Otkad si ošla, priskače ura,
Cili mi život, minijatura,
Povlačin crtu, prošla je fjera,
Parin oduzet u oba smjera.

Di počiva mi misao,
Niko neće znat,
Sve što sam tebi pisao,
Do grla zakopčat
Sve ću ja,
Da nebi se pripoznala.

Otkad si ošla, termine slažem,
Još ne mogu sebi da kažem,
Pa šuti misec i šutim ja
Ja se na šutnju, zavitova.