Sewen

Di god bi sija, studen mi priti,
Triba mi kušin, da me zaštiti,
Triba mi neko da razgovara,
Baci naftalin iz svog ormara.

Ladni mi vitar u lice šiba,
Dođe mi tako, čovik mi triba.
Ajmo điravat do sitnih ura,
Dosta san pada, dosta tetura.

Život san ubra ka zadnje cviće,
Uvik je bilo i uvik bit će,
Sanjara ludih ka šta san ja,
Zatvorit vrata, koji ne zna.
Život bi ferma jer još san vruć.
Ako mi čovik, ne more uć,
U moju kuću - svit se ne dili,
Dobro mi došli i zdravi bili!