Sewen

Nije da se ne priča,
Al' prigušen je glas,
I klimanje ramenima,
Dolazi u krivi čas.

Tu nema mista ponosu,
A oboje se silimo,
temama se sigurno
Razilazimo, dilimo.

Ka potriba, iskidana,
Eto tako osjećam se ja,
Bez svitala, vozim u noć,
Onaj ko samnom sidi neće mi pomoć.
Tribam ono vrime zlatno,
Jer volim te nepovratno.

A nevere smo imali,
Bili smo uvik jači,
Fale mi riči utjehe,
Dobro je, ne plači.