Sewen

U svaku bužu vitar uniđe,
Očisti pore, prošlosti tuđe,
Ka lupež neki bez najave priđe,
Pa te potira u bespuće.

Digod ti dobro u idra puše,
Dok ta ih forca na po iskida,
U tren si mokar pa te osuše,
Čovik se slomi pa se prida.

Sićanja, razlivena ka i Savana,
I slegla se prašina sa tavana,
Ne govorim i ne trpim,
Samo starim koncem odbačeno kripim,
I slažem ure u albume ka slike,
Ne zbog sriće već zbog navike.

Priživit triba, bacit sime,
Nit duboko, nit plitko,
Neko će ponosti se time,
Ja ritko, ritko...