Sewen

Metalno srce poklanjam ja,
Kad bi ga tila i primila,
Jer teško ga nosit, grudi pritišće,
A mrvu jubavi i srce išće.

Takvi san čovik, skrija san se,
Da me ne nađu i ne vide,
Nije me bilo, a bija bi red,
Da prva ti, probiješ led.

Dat ću ti se za stalno,
I ovo srce metalno,
Rastopi ga da bude lako,
I zavoljet ćeš ga jako,
Vidit ćeš ti,
Vridit ću ti!