Sewen

Potopija san bis, brate,
I tija bi da se vrate,
Ona vimena ditinja,
Njih nebi minja,
Za ništa.

I pritiska san prstom brate,
Sve daljine nepoznate,
Di san sve bija,
Sve šta san tija,
Sad je arija.

Bila je mladenačka ludost,
Potribna da se stekne mudrost,
A sve zbog žene koju nemaš ti, ni ja,
I ja san ka i ti sad ostarija,
Pa se pitan, oće li me brat,
Poslin svega pripoznat!