Sewen

Bila je čista, ka sveta knjiga,
Zavit je dala, Gospi o Sniga,
Za moje zdravlje, za moju sriću,
Evo san doša da zapalim sviću.

Bila je žena, kakvu svit oće,
Ma izila se, sva o samoće,
Nisam joj reka, bila mi priša,
Kol'ko je volim, kad u svit sam iša.

Mater si moja bila,
Tvoj grišni sin sam ja,
Znam da bi odrišila,
Grije šta san učinija.
Sad kad te nima ko će
Na vrata kućna stat,
U tinel iznit voće,
I samnom zakantat.

Bila je mater ponosna na me,
Ka šta ponosne, znadu bit mame,
Cili joj život, duje, šestice,
As joj je prišit, smij mi na lice!