Sewen

Ža mi je šta nisan upozna Tomu,
Umra je kad bija san dite.
Rado ga slušan u svome domu,
I kada pravin po gradu đite!

A bi je pisnik, meštar zanata,
Rapava glasa, poseban lik.
I njega se sitin kad vidin brata,
A je, parija je ka razbojnik!

Ma čista duša, puna gušta,
Taj glas ispušta!
Čovik od svita, ma koma,
Taki je bija Toma.

Ostavi je auto i za Sivcem poša,
A parilo je ka jedna moša.
Otiša je tražit Marčelinu,
I posla sve u materinu....