Sewen

Koji je čovik, a kamoli dite,
Na tugu spreman, na bič od Boga?
Kad ga se vara i kad mu prite,
Ko bi to tija i kad bi moga?

Bili smo dica, mora i kraja,
Danas smo judi od gradske vreve.
Riđe nas mladost života spaja,
Ritki su oni, koji se treve.

U duge noći, svitla se palu,
Teški sanjari, budni ka i ja,
Sićanja plešu na istom balu,
Mužika mami, mužika prija.

Mater je samo priškurila vrata,
Bija je vražji vitar zapuva.
U fundeć gleda, na fažol gata,
Čovik se od zla, u straju čuva.

Spavaj mi sinko, rekla je stara,
To vrime ide, tako nas oće.
Čovik je posta snob o nemara,
Puno se bojin da na zlo doće.

Život je more, a ja san sika,
Lipe se školjke i morska trava.
I pun je album o starih slika,
A svakim danom, tvrđa je bava.