Sewen

Proširene zjenice i vene,
Neke mrtve uspomene,
Neko vrime koje slabo pamtim,
Pa se vraćam dok još plamtim.
Dok mi titra podno livog oka,
Jer jama je duga i široka.

Utabane staze križu vode,
Ej, narode,
Pa se smijem i nema mi mista,
Tražim lica meni ista,
Tražim ono šta je meni vridno,
Mičem ovo lažno i bestidno.
Jer šta ima vridnije od riči,
Kad se čovik svakim slovom diči.
A čovik je ti zakon napisa,
Bezvremenski - ka pivana misa.

Drž se ljudstvo, poštenje je blago,
Onda čini šta ti bilo drago....