Sewen

Nikad jebenije veljače,
Ljudi se glupošću seljače.
U svetačkim haljama
I krvavim raljama.

Nebo se naoblačilo,
Dok je se presvlačilo.
Pa tama, tamu mijenja,
Livade - gomile stijenja.

Iznutrice grčem sijevaju,
I krv mi prolijevaju.
Imam napadaj....
Sreća joj je kraj.....

Nekad jesen, cvijećem cvjeta,
Kao zadnji obris ljeta,
Nekad jesen sa pozlatom zri.
Nekad mi smo bili sretniji.

Nekad jesen zimu tka,
U svem' tugu prepozna,
Što je ljubav, već izmišljen mit!?
Njemu svijet, a meni osta Split.

Te romanse, nema više,
Godine se prebrojiše,
U nijednoj, ne vidjeh te ja,
A sina sam tebi rodila.

Ti još možeš da se spasiš,
Dal' je vrijeme da se skrasiš?!
Kriju svijetla, dok se tiho gase,
Najvrijednije od naše romanse!

Iden suvo, u grlu mi stoji,
Ajde lane, deder me napoji.
Daj mi diko, dva prsta žutine,
Loše mi je ka da glođen stine.

U želucu žeže li me, žeže,
Pa me puno priko droba steže.
Daj mi diko jednu lozu ljutu,
Poslin ću ti zaspati u skutu.

Ja ne pijem šta se pije,
Samo radi zdravlja.
Mene dovatila nije,
Ona bolest kravlja.

Ja ne pijem sad iz gušta,
Tek u teškoj muci.
Onda ćapi i ne pušta,
Degustator san po struci.

Skidam kožu s pločnika,
Svoju!
Zaljepljenih peta o nebeski svod.
Više mi nisu sve na broju!
Zamagljen, vidim zvijezdice,
Vidim ptičice, gdje sam pao.
I tupa bol,
Njoj sam se predao!

Kišna noć u predgrađu,
Vlakovi s perona, nestaju.
Beskućnici navlače kartone,
Neki ljudi, nude mi bombone.

Tako je lakše izaći iz noći,
Oteti se gladnoj samoći!

Da barem kiša stane,
Da barem brže svane.
Lakše bih do centra,
Ovako, ni centimetra....

Samoća mi tiho prijeti,
Kako nitko ne primjeti
Da jedan samac skita?!
Kako nitko ne pita?

Da mi je lakše izaći iz noći,
Oteti se gladnoj samoći!

Kišna noć u predgrađu,
Vlakovi s perona, nestaju.
Beskućnici navlače kartone,
Neki ljudi, nude mi bombone.

Tako je lakše izaći iz noći,
Oteti se gladnoj samoći!

Da barem kiša stane,
Da barem brže svane.
Lakše bih do centra,
Ovako, ni centimetra....

Samoća mi tiho prijeti,
Kako nitko ne primjeti
Da jedan samac skita?!
Kako nitko ne pita?

Da mi je lakše izaći iz noći,
Oteti se gladnoj samoći!

Ni Bog neće oprostiti sve što ljudi sebi kažu,
Oni uvijek izlaz nađu da prevare i da slažu.
Ko da je prokletstvo palo, sjeme kao korov niče,
I zlo raste, korjen pušta, to se, kao nas ne tiče.

Otuđeno srce, duša, sklanjamo se s puta sreće,
Nitko prvi da odzdravi, nitko ruku dati neće.
Što li to moj narod mori, prijatelji da se mrze,
Tko nam loše karte dijeli, tko nam zadovoljstvo uze?

Oče nas, koji jesi, izbavi nas ti,
Oče nas, koji jesi, vjeru vrati mi
Dopusti da sam sin tvog sina,
Molim te Oče sa visina,
Oče nas, koji jesi - gdje si?

Kardiovaskularnu idilu,
Želim svome tilu.
I da me doturi ne diraju,
Jer neću da mi sviraju,
Dok me tice zoblju
Na Spliskome groblju.

Ajme ti se krivoj dijagnozi,
Ajme ti se ljudskoj lozi,
Zbog doturske etike
Sa dozom patetike,
Greške su nam znane,
Ćopaju nas vrane.

Meni su onda najjače,
Fraze šta me zrače.
Je - latinski mi je fora
Ako se tako pričat mora.
Oli nije lakše ukrasit,
Nismo ga mogli spasit.

Sačuvaj me Bože zla,
Daleko mi bila bolnica,
Ma i ambulanta svaka,
Dezinficiranog zraka.
Mesara, još kad je ljut,
Ne volin ga ni vidit ni čut.

Na jedno bi rado prista,
Dok se knjiga ne izlista,
Engleški bi pacijent bija,
Ka u filmu, to bi tija,
Pa da me neka seka mazi,
Iz sobe mi ne izlazi!

Na kominu kod tvog ćaće
Pripa san se, On saznaće,
Da smo se odavna dali,
Nismo noći prespavali.
Pogleda me pa mi veli,
Šta si doša, ti debeli,
A ja nako ispod glasa,
Gotovo je, nema spasa.
Doša san se samo javit,
Sa susidom i nazdravit.
Ajde sidi, znan ja ko si
Đava lipi nek te nosi.
I triba ze lipo nosit,
Ol si doša malu prosit?
Pročita me, di ću sada
A lipa je cura mlada.
Je lipa je, a ti nisi,
Odma surlu san obisi,
Ajde ajde, kad je tako
Voliš li je mali jako,
Volimo se puno više
Ajde mali, nema priše.
Prvo neka posal nađe
Odma mi je bilo slađe.
Sredili smo sve detalje
Pa me mojoj vili šalje.
Znan lupežu di si bija,
I da nisi s njon sidija.
Ali kad ste tako tili,
Zdravi i veseli bili.
Od tog dana, sve je stalo
Pod livel se sve stivalo.
Sad sidimo ka dva brata,
Sve je prošlo i bez rata
Na kominu kod tvog ćaće
Prvo dite zaplakaće.

Pamtim sve iz mladosti svoje,
Ono jučer puno vridilo je.
Ta bili smo nevini i dica,
Ovo danas, naša je krivica.

Ne vidin te, kad si ode bila,
Ulica se davno proširila,
Puno ljudi, a druženja malo,
Pari mi se, nikom nije stalo.

A ja bi se vratija u naše sne,
Dok barke još nisu otplovice,
Da traže ribu svićom.
Tako je nama sa srićom!

A ja bi se vratija pri zore,
Meni obala, riban more,
Ja bi se vratija iz gušta,
Mladost me jubi i ne pušta!

Fala ti pape, za jutra budna,
Ni jedna ti ne bi, uzaludna.
Još ćutin baškot i mliko vrilo,
I ti me staviš u svoje krilo.

Fala ti pape, za dane sjaja,
Još toplo mi je, od zagraljaja.
Ne daš da vitri i kiše prite,
Fala ti pape, šta san ti dite.

Fala ti pape, za noći snene,
Fala ti pape, za uspomene,
Nosin tu sliku, ditinjstva moga,
Da mi poživiš, molit ću Boga,
Fala ti pape, sve si mi da,
Fala ti pape, najveća.

Nije mi jasno,
Pa nije ti kasno,
A ide ti krasno...
Kome ćeš ostavit imanje?
AJME KOJE PITANJE
Zatovi će te tući,
I ćeri će povući.
Izgubit ćeš i prezime svoje,
AJME SIVONJE
Tako ti stvari stoje!
Bolje stvori sina,
Jednog dečka fina,
Tvrdog kao stina...
NE PITAH GA, HEJ,
A ŠTA AKO BUDE GAY?!
Jer šta će ti žensko samo,
Ni tamo - ni vamo,
One su da služe,
I da se opruže...
POSLUŠAJ ELEGIJU,
IMAM PRIVILEGIJU,
DA IMAM DVI ĆERI
I ZATO - NE SERI!

Na stablu je lješnjak mali,
Za njeg' su se otimali,
Sve životinje iz šume,
Od medvjeda pa do pume.

Ali on je sebe dao,
Prije neg' je na pod pao.
Vjeverici, što ga traži,
Jer i on je njoj najdraži.

Samo me ne diri,
Nema veće od mene zviri.
Neće ti se svidit,
Odma ćeš problidit.
Kad me ćapa bis,
Bacan se u vis.

Iz oka jar viri,
Nema veće od mene zviri.
Ti bi "paf" ostala,
Ti bi se pripala....
Kad ludilo uvati,
Pa me obrlati!

Ja san zvir ljuta,
Miči mi se s puta.
Nemoj mi odlutat,
Mogu te progutat.

Ja san zvir zvirska,
Šta davi kad stiska.
Nesmiš sama ić,
Lako ću te stić.

....

Muči da ti šapnem mala,
Oli si se skroz pripala,
Jezik laže i kad plane,
Ma ja san ti muško lane!

Umornu glavu na moje rame stavi,
A ona će, aj mali ne davi!

Jabuku ti nosim, samo je operi,
A ona će, aj mali ne seri!

Da ne čujem riječi, zaronih k'o gnjurac,
A ona će, aj mali u kurac!

Gdje su ti maniri, šta ti je na duši,
A ona će, ajde mali puši!

Kravo glupa, dobit ćeš sad svoje,
A ona će, sad si milo moje...

Ovo je intelektualno vlasništvo,
Moje djelo,
Moj grad i moje selo,
Moja samoća i sijelo,
Uskrsnuće i raspelo.
Ovo je intelektualno vlasništvo,
Moji trudi,
Moja sklonost ka osudi,
A sudim se i sporim,
I gorim, za pravu stvar,
Da li ću poživjeti star?
Ovo je intelektualno vlasništvo,
Ne dozvoljavam saučešće,
Ne treba mi ni učešće,
Ne treba mi tuđa pamet,
Tuđi harač, tuđi namet!

Na Gospu Lurdsku, donit ću ti cviće,
Dok nikog nema, dok jutro sviće.
Zapalit ću sviću,
I kraj tebe sist ću.

Na Gospu Lurdsku, donit ću ti dar,
I jednu želju - da te vidim bar.
Kad ne moreš ti,
Tija bi umrit!

Da mi je opet s tobom bit,,
Sve ću učinit!
Jer ne živim ja,
Po srca si mi u greb odnila.
Ova druga, evo ti se pridala,
Imam Gospu za svidoka....

Sa' ka' je maskenbal,
Ja svoj mogu bit!
Svih drugih dana nesmin tit!
I gledan kroz kanoćal,
Kako mi se smiju,
A ka ja se kriju!

Kraj puteljka vrilo vrije,
Ladna voda, pitka li je,
Teče voda i dane i noći.
Umit ću se ladnom vodom,
Pokrit ću se plavim svodom,
Sačekat ću, draga će mi proći.

Malo vrilo, misto sveto,
Tu je sve to započeto,
Tu smo nekoć istu vodu pili.
Obećanje jednom dato,
Vridnije je nego zlato,
Nikad nismo to zaboravili.

Prošlo vrime, život teče,
Gledamo se svako veče,
Još sam željan njena lipa tila.
Neće srce odustati,
Zauvik će da je prati,
Neka znade - jedina je bila.

Kao dijete,
Ja sam žvakao žilete.
Pa do dvadeset i pete
Kad sam prešao, dal' znate
Na kućanske aparate.

K'o u strahu,
U jednom sam znao mahu,
Pojesti i televizor,
Kakav je to bio prizor,
Kućanski sam ja revizor.

Kao mali,
Žvakao sam što bi dali,
Ali tada nisu znali,
Cirkuska ću biti zvijezda
Rano otići iz gnjezda.

Sad sam miran,
Nakaznošću diplomiran,
Al' i dalje isfrustriran.
Ne poznaju ljudi bitno,
To je ljutski - neupitno!

Volin te za život cili,
Otkako smo se rodili.
Čini mi se, dokle dišem,
Pisme samo tebi pišem.

Volin te za sto života,
U tebi je sva lipota,
Čini mi se, ljubav cvate,
Zato pivan samo za te'.

Volit ću te i kad pa'nem,
To ne mogu da pristanem!
Ti si sva potriba duše,
Ti me dižeš kad me ruše!

Ime mi je Stipe,
Ženu zovu Bella,
Za mene se lipe,
Divojke iz sela.

Ma nesmin im prići,
Da Bella ne vidi.
Uzbunu će dići,
Pa kraj mene sidi.

Ovo srce u seljaka,
Tila bi ga imat svaka.
Ma je srce mirno,
Otočanki virno.

Ime mi je Stipe,
Iman lipo lice,
Za mene se lipe,
Čak i udovice.

Puno stvari znadem,
Tendin se u sriću.
Pošten sam, ne kradem,
Uvik prvi stiću.

Ovo srce seljačko je,
Ka i vatra žeže,
Bella pozna ponajbolje,
Kako da ga sveže.

Ime mi je Stipe,
Dobar glas me prati,
Za mene se lipe,
I cura i mati.

Mene voli Bella,
Čuva di god stigne,
Nesmin blizu sela,
Kad Bella namigne.

Buba Maru uboja komarac,
Taman kad je poletiti tila.
Mora da je bija neki starac,
Skoro nije ništa ositila.

Pa je na nju skakavac skočija,
Jer on ne zna šaputati milo,
Os straja se bidan ukočija,
Ja virujen da je tako bilo.

Smrdljiv Martin darove joj nosi,
Al' je Mara ka u afan pala.
Oće Martin Maru da isprosi,
A mene je Mara odabrala.

Dođi Maro svome Bubamarcu,
Letit ćemo priko cilog polja,
Spavat ćemo na hotel-magarcu,
Činit ćemo šta nam bila volja.

Imali smo dječju radost,
Imali smo lijepu mladost,
Rođendane i slična veselja.
Tada sve je bila igra,
Male bebe, mladog tigra,
Imali smo i bunar od želja.

Sad u njega ruku metni,
Oboje smo punoljetni,
Ja se pitam, dal' smo sretni?

Koga sad veseli mali
Bunar želja i ljubavi,
Kad mi smo ga zatrpali?!

Evo ja sam sinoć kasno,
Još u tami, poluglasno,
Zaustio ime anđela.
S druge strane, muk i tama,
Blijedo svjetlo, mrak već slama,
I tjeskoba sve je pomela.

Ajde pile, dodaj vile,
Triba kupit travu.
Sunce će u glavu.
Ajmo dok je lada,
Ajmo moja mlada.

Aj ne drći, grabljan zgrći,
Poslin ćemo sisti
I nešto pojisti.
Ajmo dok je vakat,
Poslin ćemo skakat.

Na meku ću travu leć,
Nešto bi ti tija reć,
Meka trava kosti grije,
Sad si mi najpotribnije.

Lipo smo se našli,
Još bolje se snašli.
Pridat ću ti nagradu za trude,
Ostat ćemo dok nas ne probude.