Sewen

Pamtim sve iz mladosti svoje,
Ono jučer puno vridilo je.
Ta bili smo nevini i dica,
Ovo danas, naša je krivica.

Ne vidin te, kad si ode bila,
Ulica se davno proširila,
Puno ljudi, a druženja malo,
Pari mi se, nikom nije stalo.

A ja bi se vratija u naše sne,
Dok barke još nisu otplovice,
Da traže ribu svićom.
Tako je nama sa srićom!

A ja bi se vratija pri zore,
Meni obala, riban more,
Ja bi se vratija iz gušta,
Mladost me jubi i ne pušta!