Sewen

Ja bi se ka triba ocu i materi izvinit,
Za sve pizdarije koje i ne pantin.
I jednom povuć crtu, sve staro prikinit,
A neću, jer ipak san in sin.

I neću žalit, ka ono, oprosti mati,
I skužaj stari, jebiga desilo se.
Odsan će nan uvik ruže cvati,
To kod mene ne pali i ne more.

Stvorili ste me iz svoga gušta,
Ja san vaš slatki grij.
Ćaća mi nikad nije popušta,
Mater bi rekla, šta moš, prikrij.

I šta sad, takvi san kakvi jesan,
I dobar i loš i bolji i gori,
Nisan da, da se tesan,
Ovo se tilo za sebe bori.

Ma nisan ljut i nisan štufan,
Isto volin te majko i tebe stari.
Fala šta dikod i na ladno puvan,
Ovi sin svejedno za vas mari.

Znan, tili ste mi dobro dat,
Ni ispalo tako, ma nema veze.
Takva mi je sestra i mlađi brat,
Ja za vas neman riči greze.