Sewen

Lice na suvom vitru žari,
Ode se nikad ne stari.
E da je kapja vode bit
Pa da se na jude prolit.
Jer kap po kap i sve procvita,
U ovom dilu našega svita.

Ruke su na prašinu pale,
Velike tice su dozvale.
Oči su izgubile sjaj,
Ka da navišćuju kraj.
A dan po dan, za mrvu smija,
Nešto bi učinit još tija.

Umiru dica,
Bez lutaka i bez autića,
Ne idu do prvoga vrtića,
I neće školsku klupu dilit,
Niko ih neće ni prisilit.
Umiru dica čedna,
Umiru gladna i žedna,
A svit ih i ne gleda,
Nema tu više reda....

Teški su vapaji, još teži krici,
Za onu dicu u Africi....