Sewen

Samo čovik privarit zna,
I nema ga kad ti zatriba.
Tako je lako pogazit rič,
Pogani jezik siče ka bič.

Samo čovik, kosi i žanje,
A zemlja daje sve manje.
Ko more platit te trude,
Da nasmijan odeš prid ljude.

A ja se sve manje smijen,
U tišini krijen.
Ka da san zvizda mlada,
Koja svejedno pada.

Samo čovik privarit zna,
To neće nijedna beštija.
Tako je lako grišan leć,
A ko će to prid sviton reć....