Sewen

Na balunu, njemu sam se ruga,
Činilo se ima live dvi.
Ja bi često kolina ostruga,
On se nije tija baciti,

I kod kuće, on je bija fini,
Mi smo dica smirivali silu.
Nebi tija sidit na skalini,
On se tiska materi u krilu.

Krenija je na visoke skule.
Svršija je četri fakluteta,
Mi smo bili tovari i mule,
Njemu pršut, a nama pašteta.

Ja san svoje proživi na vrime,
A on se je zajubija kasno,
Prišnija je titula uz ime
Život mu je naplatija masno.

Šeta mistom iskidanih gaća,
Pustija je dugu kosu, bradu,
Puno priča, niko ga ne shvaća,
Noću, danju, uvik je u gradu.

Nisan ni ja u Boga se tuka,
Svrši skulu i posa san naša,
Mater moja više mi ne kuka,
Svima veli, lipo se je snaša.

U životu sve na svoje sida,
I na vrime triba sve proživit,
Ako kasniš, na fete te kida.
Samo sebe za to moreš krivit.

Ova pisma nema tužnog kraja,
Moj se prika, trgnija na vrime,
Sad nas isto u životu spaja,
Jer dvi sestre nose naše ime.