Sewen

Ne volin ovi posa',
Šporka mi brate kosa.
I slipljena ispo šljema,
Ode mi radosti nema.

Ne moreš živit o buke,
Šporke mi brate ruke,
Postat ću slip i gluv,
Doša san ka grana suv.

Nekad me držala lova,
Diga san kredit do krova.
Pošteni dug triba vratit,
A ode me ne mogu platit.

Triba san slušat stare,
Aj sinko u političare.
Tamo se, za ništa plati,
I svi tu želu ostati.

Ma jeli....
A baš me veseli....

Sad iden kupit kravatu,
Jadranka sprema salatu,
Večera, a baš san gladan,
Od gladi u afan padan.