Sewen

Ode se uvik krstilo vinom,
I Duhom svetim i Ocem i Sinom.
Ode su legende svom puku dane.
Otkad je svetog Jakova i Ane.

Vino se pilo, otkad je Boga,
Čovik se drža od rada svoga.
Zemlja je škrta, ma blagom rodi,
Vino je u krvi i svetoj vodi.

U ono vrime, glasnici dođoše,
I ovim krajem smjerno prođoše.
Jednome se svidi zemaljski raj,
I Bog mu šapne, to sačuvaj!

Uz božje riči i zrno grožđa,
Ode bi vira tvrđa od gvožđa.
Rič posta zakon, a zakon riči,
I danas se čovik, ponosi, diči.

Stolića prošla od živa Krista,
Ma žila života ostade ista.
Za istinu živit i za nju mrit,
Tako je navika ovi svit.

Čovik ka i trs, iz zemlje klija,
Pa se ka loza, vitru savija.
Al' neda svoje i neda na se'
Ni da ognjišta vitri ugase.

Težak i tvrd, život bi takov,
Al' triba opstat i reče Jakov,
Ko vodom krsti i vino pije,
U tog se tuga, dirat nesmije.

Ode se vinom kumovat dade,
Ode se vinom dočekat znade,
Volit će se, sastajati
I u miru umirati....