Sewen

Ljubila se dva goluba bila,
Gledala ih sa Promine vila.
Draga vilo, milostiva budi,
Učini nam da budemo ljudi.

Za tri dana i tri noći vila,
Plemenito dilo zgotovila.
Pa im rekla - golubovi bili,
Još ne znate šta ste učinili.

Nije lako čovikom se zvati.
Al' je nisu tili saslušati.
Već odoše kud ih noge nose,
Ne znajući da vitru prkose.

Prošla lita, prošle četri zime,
Došlo teško ovo ljudsko vrime.
Kažu ljudi, bit će opet rata,
Iz navike, dikod iz inata.

Tako golub u junake ode,
Pa da opet vrati dah slobode.
Za slobodu tribalo se tući,
Al' se junak ne vratio kući.

Tuga svoje, raširila prste,
Ne naviklo srce ptičje vrste.
Kad je opet poletjeti tilo,
Već je bilo zgotovljeno dilo.

Plakala je sa Promine vila,
Suze svoje skriti nije tila.
Na dlanu joj meka kosa plava,
Činilo se ka da samo spava.