Sewen

Ivane, žaj mi je jer poznava te nisan,
Ma nekako, u meni si zapisan.
Nekako, znan ko si i šta si i di si,
Žaj mi je ća samnom nisi.

Ivane, zakinut sam za tvoje priče,
Pritajeni bis iz mene viče.
Ne more čovik od korjena svojih uteć,
I ja ću blizu tebe leć.

Znam, svidit će mi se tvoje dilo cilo,
Kada jednom napustim ovo tilo.
A do tad ću zamišljat, kako je moglo bit,
Da nisi oša pri puno lit.