Sewen

Skučene kalete, stivane bez špaga,
I sasušene ponistre o sunca.
Kamenita povist, duh je moga grada,
Ća kontraje litima i svitu.
Arija je ode meka, miriše na cviće,
Za artište raj pod Božjon rukon.
Sulari su mristilišta zvizdan,
Kad se sjajem spremaju na bal.

Sastaju se boduli i vlaji,
Priko pjace, Marmontove, Rive,
Mišaju se beside i pisma,
Škovacina, dotura i tica.
Bunbal svu teplinu širi,
Priko Placa i Đardina,
Priko mula o lanterni,
A Marjan mu leđa čuva.

To je misto ća sve ima,
I cakli se usrid svita blida.
Jedan cukun tebi Splite piva
Malo furešt, a fetive duše!