Sewen

Po čaše vode, po čaše ulja,
Za moga dragulja.
Pa se srce tugom krasi,
Neda svići da se gasi.

Po čaše vode, po čaše ulja,
Za moga dragulja.
Pa se srce tugom diči,
Neće tilo da izliči.

Voda je ladna, a ulje vrilo,
Neće bit više kako je bilo.
Ma koliko vapaja dali,
Uvik ono tvoje fali.

Ko će sist sada na tvoje misto,
Kad ništa više neće bit isto.
Nesmin ja,
Još me na te podsića.

Još mislim, sist ćeš ti,
I da ćeš se vratiti.
Dušo oteta od mene,
Živile nam uspomene!