Sewen

Evo idem i ostavljam ti - sutra,
Koja više nisu mračna,
Nego topla i prozračna.
Ostavljam ti sutra,
Ne jedno, već bezbroj njih,
I u svakom jutru jedan stih!

Ne, to nije osveta, jer nas više nema.
To je samo navika, jednog boema.

I neću te zvati, a znam da ću htjeti,
I spavat ću, ali ću i bdjeti,
I boljet će dok iznova iz zemlje ničem.
Taj sam što sklad je zamjenio kičem.