Sewen

Doša ti je kraj, na ovome svitu,
Ka šta dođe kraj, proliću i litu,
Pa stigne jesen pa stigne zima,
I nima te, nima...

Doša ti je kraj, još koja ura,
Bilo je jugo pa kiša i bura,
Sve se izmiša u oblaku dima,
I nima te, nima...

E pa zbogom, nesmiš se bojat,
Nesmiš mi grintat, nesmiš mi brojat.
Ja se eto smrti ne bojim,
Uspravno stojim.

Tako i ti, digni se i mahni mi,
Tako i ti, ništa se ne brini,
Morebit da će nas opet vratit,
Samo mi to nećemo shvatit.