Sewen

Sorija se zid od bure i propa je krov,
Ka nevera iz daljine, stare kuce zov,
Ponistre su suvo drvo, usa u njih crv,
I sliva se kisa teska, ka tezacka krv.

Ne pivaju vise tici ispod stare grede,
Doslo neko ludo vrime da ih sve odvede,
Uvelo je cvice lipo, pukli su pitari,
Ca su rekli nasi stari, nismo poslusali.

Jedan covik sad vidi,
Da svaka in vridi...

I more i sol i zemlja i stina,
Za moju cer je i moga sina,
Ne dajte in da se stide;
Sve sta odi vide...
Nek van dica znaju,
Sve o nasem kraju,
Ne dajte in da bez toga odrastaju.
Jer ima Boga...
On sve vidi i sve zna,
Dat ce Bog nan oprosta.

Sad kad sve san vidija,
Ja san se zastidija,
Bol se steze na mom licu,
Bog to vidi propalicu?!
Ma san vraga s trona svrga
Otkad san se trga...