Sewen

Pronicljivost vise me ne krasi,
Al' s vremena na vrijeme, srce se oglasi,
Pa me potjera u bijeg...
Zima je i pada prvi snijeg.
Ja ostavljam tragove, mozda ces ih naci,
A znam i bez mene ces se snaci!
Ali pusti me da mislim o nama,
Da ja sam otac i ti si mama,
Ili je previse za bajku ovu,
Ja bajku ne znam, ti imas novu?!

I spakovao sam sve uplakane zelje,
Sav jad i bijes da postane veselje,
Pokusavam biti k'o odbacena kora,
I roditi se kao zora...
A mozda i grijesim u svoj toj prici,
Jer sve ovo na zivot nimalo ne slici.
Kao da sam kristal, satkan od leda,
Kao da sam kreda...
Topim se i mrvim se i nestajem u trenu,
Dok zivim za pricu izmisljenu...